Smrt drage osobe: Kako pomoći detetu da preboli gubitak?

Samokontrola. Priznajte detetu da ste i vi tužni, ali kontrolišite način na koji to činite. Kada kažete na primer: “sada osećam veliku tugu ali znam da ću biti dobro” ili “ Osećam se bolje nego ranije, ali još uvek ima perioda kada mi je veoma teško…”, ili; ” Žao mi je što me vidiš u ovakvom stanju, sigurno ću uskoro biti bolje”, vi omogućujete detetu da vidi vaše emocije. Na ovaj način, dajete mu slobodu da i ono izrazi svoje.

Dečije pokazivanje emocija. Pomozite detetu da se rastereti svojih emocija. Neki od načina su :

• Dnevnik, pismo, crtež... Predložite detetu da piše dnevnik ili da napiše pismo gde bi rekao sve što misli i oseća. Ne insistirajte da ovo pismo čitate jer ono i nije upućeno vama. Ovo pismo je način da dete dovrši svoj odnos sa nekim koga više nema, možda da mu kaže ono što nije stiglo ili da mu poveri neku svoju tajnu
• Biljka. Predložite detetu da zajedno posadite biljku u znak sećanja na preminulu osobu, koju ćete redovno zalivati, negovati…
• Jastuk. Odredite jastuk ili vreću za udaranje na kome dete, po potrebi, može iskaljivati svoj bes zbog gubitka koji oseća
• Poruka. U nekim kulturama je uobičajeno da se poruke (pismo ili crtež) namenjene preminulima, vežu za balon a balon zatim pusti da odleti. Ova simbolika, na izvestan način, uverava decu da će njihova poruka stići do onih kojima je namenjena.

"Nezgodna pitanja"

Najveći detetov strah vezan za gubitak bliske osobe iz porodičnog okruženja (bake, dede...) jeste da to se može dogoditi i vama. Budite uporni i smireni dok mu objašnjavate da je ono sigurno, zaštićeno, da ćete vi uvek biti uz njega, da nema potrebe da se plaši, podsetite ga da ste još uvek mladi, zdravi... Jedno od najčešćih pitanja je: "A gde su oni sada?" Ako kažete: "Nigde" – to nije tačno. Oni jesu "negde", ali mi, u zavisnosti od naše vere, kulture, mentaliteta, običaja... imamo različito mišljenje gde su. Ipak, odgovor koji zadovoljava sve naše individualne razlike a deca ga rado prihvataju je: "Oni su sada u našim mislima."

Dodajte iskrenost koju i sami osećate. Govorite u prvom licu, govorite o sebi: "Meni će uvek biti teško što ne mogu da ga vidim, da ga dodirnem, da ga zagrlim... Ali zato, u mislima mogu da ga prizovem kada god hoću, dovoljno je da se setim. Sve dok ga pamtim, on je sa mnom i praviće mi društvo, biće uz mene."