Iscrpljenja i dekoncentrisana deca: Psiholozi savetuju kako da dete ne opteretite vannastavnim aktivnostima

Često slušamo roditelje koji ponosno govore o tome koliko vanškolskih aktivnost imaju njihova deca, a nisu ni svesni da su mališani na taj način često prenatrpani obavezama, nesrećni i neispunjeni. O ovom problemu nam govori psiholog Ines Rezo, asistent u Studijskom centru socijalnog rada pravnog fakulteta u Zagrebu i spoljna saradnica na "hrabrom telefonu". 

Deca koja nemaju dovoljno slobodnog vremena osećaju se iscrpljeno i dekoncentrisano. Neretko su roditeljska očekivanja previsoka i neprimerena, pa počinju predstavljati pritisak i opterećenje detetu jer se od njega očekuje uspeh na svim područjima života. Kada nisu u školi, pred decom su brojne obaveze osim učenja, izrade domaćih zadataka ili pohađanja instrukcija, pa neki imaju i po tri ili četiri vannastavne aktivnosti, a trend je da te aktivnosti počinju sve ranije, već u vrtiću.

Iako su mnoga istraživanja pokazala kako se mozak dece u tom dobu najbrže razvija, bitno je ostaviti im dovoljno vremena za slobodnu igru, osnovnu dečju aktivnost, i te kako važnu za razvoj.

'Roditelji, hvalite dete za uloženi trud, a ne rezultat!'

Bitno je, smatra Ines Rezo, da roditelji prihvataju dete baš onakvo kakvo jeste, bez obzira na sve. 'Roditelji, ne možete uvek znati da li je dete talent u nekom području, ali ga možete prihvatati i voleti baš takvo kakvo jeste, bez obzira na njegove uspehe - i to mu redovno davati na znanje.

Hvalite dete za uloženi trud, a ne rezultat, opažajte eventualne promene i pitajte ga ako niste sigurni kako mu je zaista na određenoj aktivnosti. Podstičite svoje dete igrom, razgovorom i svojim primerom na uživanje u aktivnosti, bez usmerenosti na nagradu ili ishod aktivnosti', poručila je.

Tako često možemo čuti kako su trenuci porodičnog druženja zamenjeni 'trčanjem' od jedne do druge dečje obaveze, nauštrb kvalitetno provedenog vremena s detetom. Premda roditelji često misle da najbolje znaju što je dobro za njihovo dete, ako primete bezvoljnost, nezadovoljstvo ili nedostatak motivacije, trebalo bi da kroz razgovor vide postoji li još interes za neku određenu aktivnost, pa da donesu odluku vodeći računa o željama svojih mališana.

Vanškolske i vannastavne aktivnosti: Kako izabrati najbolju opciju za dete?

'Osnovni razlog za visoko strukturisanje aktivnosti dece i mladih osoba očekivanje je da će naša deca takvim odabirima doći do određene komparativne prednosti u životu. Iskustva za decu biramo zamišljajući idealnu osobu današnjice: onu koja je kognitivno sposobna, usmerena ka fizičkoj aktivnosti i zdravom životu, onu koja ceni umetnost i izražava se umetnički, onu koja može komunicirati u globalizovanom svetu i ide u korak s razvojem tehnologija. To je slika osobe za koju bismo često želeli da smo upravo mi sami, a koju toliko nepromišljeno projektujemo u vlastitu decu. Kao odrasli ljudi u mnogo čemu želimo usporiti. Postavlja se pitanje zašto isto ne želimo za one u koje se toliko kunemo, vlastitu decu? Što je toliko opasno na školskom igralištu? Znamo li što se događa kada oni bulje u zid ili lupaju lopticom u pod? Hoće li uistinu izgubiti nešto ako ne uče strani jezik i ako ne idu na dve sportske aktivnosti i lažne radionice za povećanje inteligencije s četiri godine?', zapitao se Jokić.

Ines Rezo odgovara na pitanje kako pronaći idealnu meru prilikom izbora vanškolskih aktivnosti, jer se čini da većina dece ima raspored krcat obavezama.

Previsoka očekivanja dovode do toga da se dete oseća kao da nikada nije dovoljno dobro

'Savremeno doba donelo je određenu dobrobit u odrastanje dece i samo roditeljstvo, pre svega veću uključenost oba roditelja u odgoj dece. Uz veću roditeljsku uključenost često pod ruku idu viša očekivanja od dece, uz rečenicu koju često čujemo: 'Znam da on/ona to može pa želim da to i ostvari', bilo vezano uz očekivanja školskog uspeha od dece ili pak očekivanja od njihovih vanškolskih aktivnosti. Roditeljska očekivanja su potrebna deci kako bi se zdravo razvijala, no samo ako su usklađena s njihovim mogućnostima i interesima. Previsoka očekivanja dovode do toga da se dete osjeća kao da nikada nije dovoljno dobro, te da mora 'zaslužiti' roditeljsku ljubav, što je vrlo štetno za njegov dalji razvoj', kaže Rezo.

Dodaje kako se deca i roditelji precene pa se 'rastrče' na sve strane od jedne do druge aktivnosti.

'Istraživanja kažu da je kvalitet pojedine aktivnosti važniji od kvantiteta aktivnosti. Za decu je vrlo korisno da se bave aktivnostima koje ih zanimaju, u kojima uživaju i razvijaju socijalne veštine, što je za njihov razvoj i dobrobit puno važnije od broja aktivnosti. Preveliki broj aktivnosti može dovesti upravo do stresa i zamora kod dece, posebno ako deca nauštrb aktivnosti provode manje vremena sa porodicom i u slobodnoj igri', kaže Ines Rezo

Nekad se roditelji 'zanesu' pa zatrpaju dete obavezama s kojima se ono sve teže nosi.

'Svaki put kada se zapitate može li vaše dete upisati još jednu vanškolsku aktivnost, zapitajte se pre svega koliko vremena dnevno provede u slobodnoj igri i odmaranju, nezavisno od njegovih godina. Kako pokazuje niz istraživanja koja se bave razvojem dece, slobodna igra je prva i najvažnija aktivnost koja vodi do zdravog razvoja, a važnija je od bilo kojeg ranog učenja stranih jezika,podučavanja fudbala ili plesa', objašnjava Ines Rezo.

'Uspeh i neuspeh su sastavni delovi života, i dete kroz vanškolske aktivnosti ima priliku da uči kako da se nosi s njima. Važno je da roditelji budu tu za svoje dete, nezavisno od ishoda, i da ga podrže u izražavanju i osećaja tuge, ljutnje, razočaranja, kao i sreće i zadovoljstva. Za detetov razvoj samosvesti vrlo je važno da ga roditelji ne kažnjavaju za neuspehe zabranama, govorenjem da su ljuti ili razočarani njime ili pak uspoređivanjem s drugom decom', rekla je Ines.

Važno je i dobro odabrati vanškolske aktivnosti, dodaje Rezo.

Deca mogu pokazivati znakove stresa, posebno ako su opterećeni obavezama

'Značenje dobro izabrane vanškolske aktivnosti je veliko kada je izabrana po detetovim interesima i mogućnostima - pruža mu priliku da se druži s vršnjacima i razvija socijalne veštine, da uči, razvija se i oseća kompetentno i sigurno u sebe. S druge strane, ako roditelj 'ne vidi' dete, odnosno bira aktivnosti ne razgovarajući s njim o tome, ignoriše znakove da ono ne želi da ide na određenu aktivnost ili da generalno pokazuje znakove umora, razdražljivosti i lošeg raspoloženja, onda vanškolske aktivnosti mogu činiti štetu detetu', zaključila je.

Ines Rezo kaže kako deca mogu pokazivati znakove stresa, posebno kada se radi o detetu opterećenom obavezama. 'Dete može otvoreno protestovati protiv odlaska na neke aktivnosti, a može i pokazivati znakove iscrpljenosti kroz razdražljivost i agresivno ponašanje, bezvoljnost i loše raspoloženje. Dobro je da roditelji čim pre prepoznaju ovakve znakove, razgovaraju s detetom o tome, i ako je potrebno, u dogovoru s detetom prekinu odlazak na neku aktivnost (ili više njih)', upozorava.

Dodaje i da treba voditi računa o detetovim interesima i afinitetima.

'Roditelji imaju pravo sami da odluče koji programi im više odgovaraju za njihovu decu, a ono što bi bilo korisno uneti u tu odluku su svakako preferencije deteta i njihova unutrašnja motivacija za pojedinu aktivnost što je puno važnije od statusnog simbola pojedinih aktivnosti.

Aktivnosti takođe mogu podsticati socijalni razvoj dece i pružati im priliku za druženje s vršnjacima s kojima imaju zajednički interes.

'Zavisno od tipa aktivnosti, deca mogu učiti kako se nositi s uspehom i neuspehom, kako podsticati istrajnost i trud, zajedništvo i timski duh, što su vrlo važne veštine za njihov budući život. No ponovno bih podcrtala da je za decu nužno da svaki dan imaju vreme za slobodnu igru koja nije samo računarska igra i druženje s članovima porodice, koje nije samo u automobilu dok se prevozi s jedne aktivnosti na drugu', kazala je Ines.