Mali pevači - čuvari tradicije

Osmesi i sreća dece kada pevaju tradicionalne pesme na časovima i dok se pripremaju za nastupe, neprocenjiv su podstrek Marijani Butuliji, profesorki muzike i umetničkoj direktorki Pevačkog društva Prelo, da uprkos mnogim teškoćama nastavi sa težnjom i idejom da sačuva i otrgne od zaborava našu pesmu i tradiciju.

Pored tehnike i veštine pevanja, mališani uče izvorne, tradicionalne pesme i stiču iskustvo u pevanju, koje kasnije mogu da primene i u ostalim muzičkim žanrovima. Oni upoznaju život naših predaka, običaje, obrede i porodične vrednosti. Kroz višeslojne tekstualne poruke pesama razvijaju i patriotska osećanja, upoznaju i razumeju međuljudske odnose, ljudske karaktere i sistem vrednosti koji je neprolazan. Na taj način je, ističe Marijana, podstaknuto njihovo emotivno, estetsko i moralno sazrevanje i vaspitavanje.

- Ne postoji pravilo za upis, ali početni uzrast je četiri ili pet godina, jer su mališani tada u mogućnosti da prate probu koja traje 45 minuta i uživaju u muzici koju izvode zajedno sa ostalom decom - kaže profesorka, otkrivajući nam kako prepoznaje talenat kod dece.

Svaki mališan ima talenat

- Na osnovu mog dvanaestogodišnjeg iskustva u pedagoškom radu, smatram da svako dete poseduje nekakav talenat za muziku. On se kod većine ispoljava u prvoj ili drugoj godini života, kroz osećaj za ritam, a kod talentovanijih postoji i mogućnost interpretiranja pesama kroz jasnu i tečnu melodiju. Podsticanjem ovakvih aktivnosti, pre svega slušanjem dečjih pesama, pevanjem sa mališanima, upotrebom različitih ritmičkih instrumenata (malih bubnjeva, šejkera, zvečki, daira) - muzičke sposobnosti se podstiču i razvijaju. Centar za muziku je u desnoj hemisferi mozga, gde je i centar za logiku i matematiku, pa eto ideje da nekoliko aktivnosti napreduju istovremeno.

Deca osećaju muziku

Pitali smo Marijanu zbog čega deca iz njene škole vole stare, izvorne pesme.

- Deca nepogrešivo osećaju da muziku koju pevaju „znaju odnekle“. Vremenski i prostorno udaljena od davnih vremena, ona primećuju prisustvo tih melodija i ritmova u sebi. Spoznaja ličnih umetničkih vrednosti ih motiviše da pevanjem usrećuju sebe i sve oko sebe. U mojoj školi pevanja je važno da dete pokazuje interesovanje za muziku, da voli da peva i da može da upamti jednostavan tekst, dok se muzičke sposobnosti konstatuju na audicijama.

Najteže je odgajati jedno dete

Naša sagovornica je rođena i odrasla u Aranđelovcu, završila je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, a onda se vratila u rodni grad da radi kao profesorka klavira i solfeđa u muzičkoj školi. Trenutno je zaposlena kao profesorka muzike u Osnovnoj školi „Nikola Tesla“ u Beogradu, ali je na trudničkom bolovanju, jer sa suprugom i dvoje dece uskoro očekuje prinovu.

- Imajući u vidu da sam mama devetogodišnjeg Lazara i dvogodišnje Elene, i da očekujemo i treće dete, moram priznati da moj dan počinje veoma rano i da je ispunjen brojnim  aktivnostima: praćenjem školskih i vanškolskih aktivnosti starijeg sina, standardnim kućnim poslovima, šetnjom i igrom sa ćerkom, a u pauzama radom u vezi sa Pevačkim društvom - poput obrade novih pesama i ugovaranja koncerata. Najčešće se sve aktivnosti prepliću, pa često kažem da mi je dan prekratak. Verujte da je najteže odgajati samo jedno dete. Važna je dobra organizacija i poštovanje prioriteta, a to je u mom slučaju porodica - rekla nam je Marijana na kraju razgovora.

Tekst: Nenad Blagojević