Počela je sezona BADMINTONA

Predstavljamo vam badminton, uz pomoć Marije Bulatović, trenera i predstavnika Saveza za badminton Srbije.

Kako se badminton trenira kod nas?

- Idealno bi bilo da dete koje počinje da trenira ima pet ili šest godina. Postoje grupe i za mlađe. Kao početnik, može da bude i starije, pa čak i da dođe sa roditeljima, željnim da nauče osnove ovog lepog sporta. Dakle, uzrast uopšte nije važan.

Svako ko misli da već nešto zna o badmintonu - na osnovu igre u parku, vara se. Ono što je kod nas poznato pod tim imenom, zabavna je igra bez pravila, ili sa pravilima koja su dogovorena na licu mesta, između igrača.

Pravi badminton u sali je olimpijski sport, ali i zabava sa vrlo precizno utvrđenim pravilima, dinamikom igre, dimenzijama terena, visinom mreže...

Kako se uče osnove badmintona?

Prvo se dete upozna sa lopticom i reketom. Zatim uči pojedinačne pokrete, svaki udarac ponovi po nekoliko puta, uči osnovna kretanja. A onda se polako ti elementi sklapaju u celinu. Razapinje se mreža i... počinje igra na terenu. Vremenom, pokreti se usavršavaju, uče se nove stvari, ispravljaju greške...

Na početku, najmlađi se zbog uzrasta, pažnje i fizičkih predispozicija, posebno u uzrastu od pet godina pa do polaska u školu, uključuju u sistem treninga dva do tri puta sedmično po sat vremena. Mada, ako je u pitanju mlađi uzrast, trening realno traje četrdesetak minuta. U tom periodu, kod dece sa slabije razvijenom motorikom, kao i onom manje spretnom, trening se organizuje kroz igre osmišljene tako da se razvijaju motoričke sposobnosti.

Zašto se deca na početku više igraju nego što njihov boravak u sali liči na pravi trening?

- Prvenstveno da bi se kod njih razvio odnos prema reketu i loptici, koji liče na one rekreativne, što se s proleća svuda prodaju, dokle god traje sezona odlazaka u prirodu. Jer, ono što su deca videla su igračke, zabavni rekviziti, a u badmintonu se koristi pravi sportski reket i loptice. Vremenom, u tim prvim «igricama», deci se polako nameću pravila koja tokom igre moraju da poštuju. Ona nesvesno stiču znanja iz najvažnije badminton tehnike, a to je hvat. Iz treninga u trening, sa mališanima se ponavljaju već savladani delovi tehnike i dodaju novi.

Kada razviju osećaj za reket i lopticu, deca uče pravilno držanje reketa, odnosno dva osnovna hvata - forhend i bekhend grip. To je značajno za dalje učenje tehnike (udaraca). Mališani se na početku svakog treninga zagrevaju - vežbama, trčanjem po sali... Sledi tematska igra na terenu - za taj čas (kao badminton meč), a trening završavaju vežbama istezanja. Kod dece koja prolaze školicu badmintona, kao i u nižim takmičarskim selekcijama, grupe se formiraju po starosti, motoričkim sposobnostima i nivou savladane tehnike. U Hali Slodes u Rakovici, sala je predveče puna mališana!

Ko je brojniji, dečaci ili devojčice?

- Dugo je bilo više muškaraca, iako u narodu vlada potpuno pogrešno mišljenje da je badminton ženski sport. U mlađim kategorijama ima više devojčica, ali se dečaci duže zadržavaju u sportu.

Šta je sa decom narušenog zdravlja?

- S obzirom da je badminton aerobna aktivnost, a treninzi u zatvorenom, neophodna je konsultacija sa lekarom deteta. Kao sport koji u igri «traži» partnera, za decu «telesno nemogućniju» se kod nas za sada ne organizuju časovi, pre svega zbog materijalne strane i nedostatka prostora, ali i neophodnog nadzora stručnjaka, kao u sličnim sportovima. Naime, koliko ko od mališana može na terenu - brzo se vidi, pa bi bilo nezgodno da deca u igri sa vršnjacima shvate da su «drugačija», ili da se brzo razočaraju. Ali, to ne znači da se o takvim projektima, u saradnji sa određenim institucijama, ne razmišlja. Međutim, deca oštećenog sluha mogu da budu odlični badmintonci, jer uglavnom imaju dobro razvijen vid, odnosno mnogo toga usvajaju vizuelno, što je dobro za sport. Za decu i ljude oštećenog sluha u svetu postoje posebna takmičenja (svetska, evropska i druga prvenstva).

Badminton za malu decu

U zemljama u kojima je badminton mnogo više razvijen nego kod nas, organizovan je i rad sa malom decom, i to BEBITON - badminton za decu od nula do četiri godine i MINITON - badminton za decu od pet do devet godina. Starija grupa kod nas već postoji, pa se očekuje stvaranje uslova i za sportiste bebaće. Do tada, u Srbiji se deca u badmintonu takmiče u sledećim kategorijama: pioniri u grupama do 11, do 13 i do 15 godina i juniori - u dve grupe: do 17 i 19 godina. Stariji od 19 su seniori, a postoji i kategorija veterana, koji imaju više od 36 godina. Postoje i reprezentativne selekcije - do 13, do 15, do 17, do 19 godina i seniori, za koje se svake godine održavaju Balkanijade, na kojima redovno učestvuju i naše ekipe. Ako bude bilo više dece mlađe od devet godina, oformiće se i takmičarska kategorija MINITON - mini badminton sa kraćim terenom i nižom mrežom. Najmlađi takmičar u ovoj kategoriji kod nas ima šest godina. Trenutno je jedino dete za koje možemo reci da je prošlo bebiton školicu, koju kod nas definišemo kao «neobavezno druženje sa reketom od druge godine života».

U Kini, u kojoj je badminton nacionalni sport i odakle potiču najbolji badminton igrači, postoji najbolja škola badmintona, u kojoj važi izreka: «Ako dete nije počelo sa četiri godine da trenira, zakasnilo je za vrhunske svetske rezultate».

Oprema za badminton

Na treningu se deca oblače kao za čas fizičkog vaspitanja (trenerka, šorts u toplijim danima, majica, čiste patike za salu). Rekete i loptice obezbeđuju klubovi. Kada dete posle par sedmica definitivno, uz dogovor sa roditeljima, odluči da se bavi badmintonom, potreban mu je lični reket. Gde će da ga kupe i koji da odaberu, reći će im trener, a oni će kupovinu da usklade sa  novčanim mogućnostima. Reketi se razlikuju po kvalitetu, odnosno po materijalu od kog su napravljeni i performansama. Za decu su reketi različite dužine, zavisno od njihove visine i motoričkih sposobnosti. Postoje i posebne patike za ovaj sport, razlika je uočljiva u đonu, ali kod nas ih nema. Međutim, zaista nisu neophodne. Mogu da budu poput onih za trčanje, za tenis... Ne moraju da budu zvučnog imena, ali izbegavajte one koje razvijaju «divne» mirise već posle prvog nošenja.

Vrste loptica

Loptice obično kupuju klubovi, inače postoje dve vrste, «pernate» i  plastične. Prema pravilima Internacionalne badminton federacije (IBF), svi turniri pod njenim okriljem se igraju sa pernatim lopticama, vrhunski standardizovanih performansi, koje je ta organizacija testirala i odobrila. One plastične, znatno jeftinije i izdržljivije, koriste deca i oni koji se rekreativno bave badmintonom.

Badminton u Srbiji

Prva dečja međunarodna takmičenja za igrače iz Srbije su Balkanijade. Najmlađu reprezentaciju našeg saveza čine deca do trinaest godina. Od ove godine, naši mališani kreću i na druge inostrane turnire.

O klubovima u Srbiji možete više da saznate na sajtu:  http://www.badminton.org.rs/

Željka Zebić