U Vaterpolo klubu «Vračar» su nedavno krenuli sa programom smešnog, deci simpatičnog imena: Haba-Vaba. Reč je o dečjem sportskom programu koji već godinama realizuju vaterpolo i plivački savezi u mnogim evropskim zemljama. Pravi naziv mu je flipa bol (Flippa ball), a mi smo preuzeli mađarski naziv, dakle Haba-Vaba. To je, u stvari, vrsta vaterpola, ali se trenira u malom, «neplivačkom» bazenu, dubine oko 110 centimetara. Namenjena je mališanima predškolskog i ranog školskog uzrasta, preciznije dečacima i devojčicama od pet do deset godina.

Mlađi, podsećamo, posebno ako su niži od 110 centimetara, ne mogu da uče osnove plivanja, a negde ni da uđu u bazen bez pratnje roditelja. No, «pravi» treneri će vam reći da nema ni potrebe da obarate rekorde, u stilu: «Moje dete je naučilo da pliva sa dve godine». Ali, ni da čekate da krene u srednju školu pa da shvatite kako se plaši vode.

Pre nego što objasnim kakav je to sport, reći ću vam da je za trening potrebna uobičajena plivačka oprema: kupaći (može i onaj od letos, sa mora), kapa (posebno za devojčice, zbog dugih kosica), naočare za plivanje (mogu, ali i ne moraju), papuče - obavezne su, kao i peškir, fen i... ništa više, ostalo je kraj bazena, čeka decu. Vaterpolo kapice se ne kupuju.

Mini vaterpolo

Haba-Vaba je vaterpolo prilagođen deci, zapravo mini vaterpolo, a kod nas se koriste iskustva trenera iz Mađarske. Pravila igre liče na na ona u vaterpolu, mada ima razlika. Naime, prve takmičarske kategorije su i kod nas, i u drugim zemljama Evrope - za decu do dvanaest godina, ali ne pre deset. Zato je Haba-Vaba odličan način da mlađa deca u isto vreme u malom bazenu nauče da se ne plaše vode, a onda i da plivaju - jer ih prvo tome uče, i to svim tehnikama. A pored toga i da «koriste» loptu u vodi i pored bazena. Naravno, i da zavole vaterpolo.

Pomoć trenera

Časove, po precizno utvrđenom programu, vode treneri vaterpola. Trening, koji traje jedan sat, počinje kao i kod ostalih sportova - zagrevanjem, dakle vežbama razgibavanja pored bazena. Onda se ulazi u mali bazen, jer se uglavnom radi o deci neplivačima. Najpre se uče plivačke tehnike, uz standardne rekvizite: dasku i loptu. Deca poslednjih petnaestak minuta, podeljena u dve ekipe, igraju «utakmicu». Ne, to još niste videli! Pored osnovnih pravila, sve ostalo je podložno promenama, sve dok se i poslednje dete u grupi ne raduje i skakuće u bazenu. Tužnih, uplašenih, i onih koji ne učestvuju u igri - nema!

Prelazak na «veliki» vaterpolo

Kasnije, kada napune deset godina, deca će znati da plivaju i već će poznavati osnove vaterpola. Zbog dobre komunikacije između klubova u Vaterpolo savezu, mališani će moći da prelaze u bilo koji vaterpolo klub kod nas. O tome da u Beogradu trenutno rade samo dva bazena - ne bih sada, ta priča nije za decu, i nije lepa. Ali, Banjica ili Vračar, to vam je sada jedini izbor bazena za vaterpolo... U Obrenovcu postoji klub TENT, u Lazarevcu TEK... i tako po Srbiji - mahom gde ima bazena, ima i klubova.

Brzina, dinamika, akcija...

Vaterpolo je dinamičan sport, pun brzih reakcija, uz stalne pokrete u vodi i plivanje. Zato su vaterpolisti onako jaki, izdržljivi, brzi, sa odličnom koordinacijom pokreta i kapacitetom pluća. Što se širokih ramena tiče, da objasnim! Devojčicama u vaterpolu neće biti ništa šira ramena nego u bilo kom plivačkom sportu, a ako majka nema «širinu», neće je od vaterpola dobiti ni kći. Možda centimetar ili dva, ali baš kako treba. Kapiten naše seniorske vaterpolo reprezentacije je jedno zgodno devojče, sigurno ne preširokih ramena - taman da joj sve lepo stoji. Da ne znam, nikad u životu ne bih rekla da se bavi tim sportom.  

Za zdravlje detetove psihe

Ono što je, možda, i najvažnije - to je uticaj ovog mini vaterpola na psihu deteta, prilično ugroženu u poslednje vreme agresivnim sadržajima crtaća, filmova, kompjuterskih igrica... ali i u školama, a nažalost i u porodicama. Deca ne moraju da učestvuju u agresiji, ali je vide i slušaju o njoj. Zato je tu sport. Haba-Vaba će pomoći mališanima da kroz igru steknu smisao za kolektiv, razviju pažnju, steknu odlučnost, smelost, volju, nauče da sarađuju i potisnu agresivnost. Evo, priznajem, za to potiskivanje agresivnosti... i ja sam prvo pomislila na sukob naših vaterpolista u Pekingu na Olimpijskim igrama, ali to već nema veze sa sportom. U svakom slučaju, sport je odličan za decu, mada mu profesionalci povremeno  prave lošu reklamu.

Mogućnost izbora

Deca će u školici vaterpola da nauče mnogo toga. Kada napune deset godina - mogu, ali i ne moraju da nastave da se bave vaterpolom u velikom bazenu. A mogu da nastave sportski život u bilo kom klubu bilo kog plivačkog sporta. U okviru mini vaterpola insistiraju da decu uče sportskim veštinama kroz igru, tako da im ne bude dosadno ponavljanje pokreta. Inače, kraj bazena je jedan trener, vaterpolista, na deset mališana (tačnije, do deset). Treninzi su dva puta nedeljno, vikendom predveče, što odgovara zaposlenim roditeljima. Kako bude raslo interesovanje, tako će se povećavati broj grupa, ali ne i broj dece u grupi, zbog bezbednosti.

Dakle, nov vodeni sport kod nas, smešnog imena, još je jedan pokušaj da sport najmlađima bude zabava a ne obaveza, da dete uživa i igra se, a ne da strogošću prerano pravimo šampione. Jer, po pravilu, deca to nikada neće postati pogrešnim pristupom. Naprotiv. Habavabisti, ćao!

Pravila prilagođena deci

Pravila u mini vaterpolu i na utakmici su potpuno prilagođena deci. Ako ih je desetoro, ekipe broje po pet mališana, ako ih je dvadesetoro, ekipe imaju po deset članova. Deca tokom igre stoje u bazenu, trče kroz vodu, proplivavaju... Najstrože je zabranjeno čuveno vaterpolo potapanje.

Utakmice i turniri

U Evropi se već igraju i Haba-Vaba utakmice, a organizuju se i turniri. U Vaterpolo klubu «Vračar» se nadaju da će tako uskoro biti i kod nas. A tada, igraće se utakmice po sledećim pravilima: traju četiri puta po pet minuta, ekipe imaju 15 igrača, u vodi je šest igrača plus golman, ostali su rezerva. Deca mogu da hodaju po bazenu ili da plivaju, da loptu drže sa obe ruke - ali da je bacaju samo jednom, i nije dozvoljeno potapanje lopte, a kažnjava se i nasilno ponašanje, pljuvanje ili psovanje.

Mešovite ekipe

Ekipe su i na treningu i na «utakmicama» mešovite, jer u tom uzrastu jednako ima dečaka i devojčica. Kasnije, male dame odustaju od vaterpola, iako kod nas ima ženskih klubova. Od ulaska na bazen do oblačenja jakni, deca uče da slažu odeću i obuću, poštuju svoje i tuđe stvari, budu pristojna prema drugarima i trenerima, a posle časa i prema roditeljima.

Sličnosti i razlike

Da se podsetimo istorijata «velikog» vaterpola... To je kolektivni sport, jedan od mlađih, jer je nastao sredinom 19. veka u Velikoj Britaniji. Najpre je cilj igre bio da se prenese lopta sa jednog na drugi kraj «igrališta» - na rekama i jezerima, ili od jednog do drugog čamca. Vremenom su uvedena pravila: trajanje, broj igrača, golovi, sudije, bazeni... U mini vaterpolu, suština je zadržana: dakle, radi se o prenošenju lopte u vodi, uz pokušaj bacanja lopte ili šut na gol. Bez golova, deci ta igra ne bi bila toliko zanimljiva, zato već od prvog treninga igraju te male utakmice na kraju časa.

Željka Zebić