Uspešno vaspitanje dece: Šta znači biti dobar roditelj?

"Molim vas da mi kažete šta se podrazumeva pod "dobrim roditeljem", pošto mi stariji roditelji kažu da treba vikati i udariti dete po ruci ako nešto ne sme da dira, a prijatelji vršnjaci koji imaju malu decu, dozvoljavaju im da rade šta hoće (i dosta su nevaspitani). Kako se treba ponašati?"

Svaki roditelj bi trebalo da čuje mišljenje i onih koji predlažu da se dete fizički kažnjava, kao i onih koji su protivnici te ideje. Takođe, saslušajte mišljenja i predloge svih dobronamernih baka, tetki, prijateljica. Pogledajte tekstove na internetu. Čitajte knjige o roditeljstvu. Razgovarajte, razmenjujte iskustva sa drugim mamama. Ali, ono što ćete retko gde čuti ili što će vam neko predložiti, a što je veoma važno, jeste da oslušnete i svoj unutrašnji glas. Vaša lična intuicija, osećaj koji imate za svoje dete, je od neprocenjive vrednosti.

Savremena psihologija i pedagogija složne su u stavu da je fizičko kažnjavanje (batine, šamar, udarac pesnicom...) ne samo neopravdano, već uvek kontraproduktivno. Na ovaj način, možete promeniti neko dečje ponašanje, zaustaviti ga u određenom trenutku, a možda čak i sprečiti da se ono ponovi. Međutim, dete ne menja svoje ponašanje zato što je razumelo zašto nešto ne treba da čini, već iz straha od vas. Istovremeno, bitno ste narušili vaše odnose, tako da se taj "čvor"  kasnije teško može ispraviti, čak i kada dete postane odrasla osoba.

Sa druge strane, modeli vaspitavanja se ponavljaju. Odnosno, ako ste vi bili udarani ili, naprotiv, veoma hvaljeni - a iz sadašnje pozicije roditelja mislite da je upravo takav vaspitni stav vaših roditelja imao efekta, vrlo je verovatno da ćete sličan pristup formirati prema svom detetu. Takođe, ponešto ćete želeti i da izbegnete upravo zato što ste to upamtili kao negativno.

Opravdanost. Zaista, kada odmerite potencijalno dobre rezultate i sasvim izvesne negativne posledice koje bi fizičko kažnjavanje imalo po dete, jasno je da ne postoji dovoljno dobar razlog da ga udarite. Ipak, postoje slučajevi kada je ono toliko malo da ne razume vaša verbalna ubeđivanja a neophodno je brzo, hitno reagovanje. Tada, udarac po ruci može biti opravdan samo ukoliko nemate vremena da detetu objasnite tzv. "pec, sec, boc opasnosti". Odnosno, to su situacije kada sprečavate dete da se fizički povredi. Ali, čak i tada, odmah nakon toga, objasnite mu zašto ste to uradili, šta je moglo da mu se dogodi. Iako možda mislite da vas dete ne razume, što uporniji i strpljiviji budete u objašnjavanju opasnosti - razumeće vas čim mu njegov sopstveni tempo razvoja dozvoli. Dakle, za verbalno objašnjenje niste nikada poranili.

Autoritet. Dobar roditelj ima autoritet i ume da uspostavi granice. Roditeljski autoritet znači da uspevate da odnosima poverenja i poštovanja dogovarate sa detetom određene modele njegovog ponašanja. Ovaj autoritet se ne podrazumeva, već stiče, i zasnovan je ne na detetovom strahu od vas, već na poverenju koje ima da ono što zahtevate ima svoje opravdanje.

Vaspitni cilj. Dobre roditelje prepoznaćete i po vaspitnom cilju koji imaju. Njihova najveća želja jeste dete koje je stabilno, samopouzdano, optimistično, kooperativno. Ovo dete ne mora biti izrazito poslušno i disciplinovano (ne sluša svaku reč samo zato što je vi izgovarate), već spremno na saradnju. 

Ono, baš kao i kooperativan roditelj, ume da čuje, ponekad posluša, ponekad ne posluša, i ume da izrazi bez straha svoje prave želje. Ne boji se da će biti odbijeno ili manje voljeno samo zato što ne odgovara zamišljenoj, idealnoj slici njegovih roditelja. Između ovakve dece i roditelja povremeni sukobi i konflikti su neophodni, ali se zajedničkim odrastanjem oni prevazilaze a uspostvalja odnos poverenja i međusobnog poštovanja.

Kvalitetno vreme.  Najpre, važno je da ne zapostavite sebe. Kada dete postane centar vašeg sveta, to ima mnogo prednosti, posebno u prvim godinama njegovog života. Međutim, ako to plaćate time što ste zbog preteranog posla, stresa i obaveza postali nervozni, napeti, nezadovoljni - ne samo da niste dobar roditelj, već istovremeno pravite još mnogo drugih grešaka. Vaše raspoloženje će osetiti i dete, pa je moguće očekivati i da sebe prepozna kao glavni razlog vašeg stalnog nezadovoljstva.

Umesto toga, pokušajte da ne zapostavite sebe. Zadržite svoj posao, viđajte se sa prijateljima kada god vam to vreme dozvoli, ne odričite se svojih interesovanja. Neće biti lako, ali jeste moguće. Upravo takav pristup će vam omogućiti da ono vreme koje provedete sa detetom bude najkvalitetnije moguće. Zatim, to vreme koje je vaše zajedničko ispunite onim aktivnostima koje su po izboru vašeg deteta, koje vas obostrano ispunjavaju zadovoljstvom.

Savršeniroditelji. Ipak, ma koliko se trudili da budete što bolji roditelj - nikada nećete postati savršen roditelj. To ne postoji. Na sreću, našoj deci oni nisu ni potrebni. Kada bi videli svoje roditelje da baš nikada ne povise glas, da su uvek smireni i dobro raspoloženi, verovala bi da i sama moraju biti upravo takva da bi bila voljena. Time potiskuju sve one emocije koje ne vide kod svojih roditelja a koje imaju oni sami. A to, pre ili kasnije, prouzrokuje brojne zdravstvene i emotivne probleme.

Osim toga, dovoljno je teško ostvariti ambiciju da budete dobar roditelj. Omogućite detetu maksimalnu ljubav, razumevanje i podršku, pokušajte da kod njega formirate osećanje doma, (sigurnost i poverenje da postoji mesto gde je uvek dobrodošlo). Dozvolite mu da bude samostalno u odlučivanju, da otvoreno i bez straha iskazuje svoje mišljenje. Ulažite stalni napor da održavate vašu međusobnu bliskost i poverenje. Ovakvim pristupom vi činite ono što je u vašoj moći da budete dobar roditelj.

Konačno, dobar roditelj se ne rađa, već postaje. Počnite da se učite svom roditeljstvu na vreme, od prvih dana vaše bebe.

Jelena Holcer, pedagog