Bebe uzrasta četiri ili pet meseci često drže podignute noge, gledaju svoja stopala i dodiruju bedra. Ako posmatramo ovaj položaj zarotiran za 90 stepeni videćemo da one, u stvari, sede!

Podizanjem nogu ispred tela, beba isteže slabinski deo kičme i tako intezivno jača trbušne mišiće.

Nikako nemojte stavljati bebu da sedi sa šest meseci!

Većina beba nauči da se podiže na kolena i da puzi pre nego što samostalno zauzme sedeći položaj, dok manji broj to uradi obrnuto, prvo sednu, a onda iz sedećeg prelaze u četvoronožni položaj.

U osmom mesecu, beba se često okreće na oba boka i dok se oslanja na lakat jedne ruke drugom se igra. U ovom položaju uvežbava ravnotežu i polako se priprema za sedenje.

Još uvek nemojte stavljati bebu da sedi na ravnoj, čvrstoj podlozi!

Sa dvanaest meseci većina beba je u stanju da preko bočnog i kosog sedećeg, dođe u stabilan sedeći položaj na podu. Ovo podrazumeva da je u pravi sedeći položaj na čvrstoj i ravnoj površini beba došla bez tuđe pomoći. 

Ako ste dozvolili bebi da se sama uspravi i sedne, ona će sedeti sigurno, sa pravim leđima i malo savijenim nogama. Kako je potreba za kretanjem u ovom uzrastu velika, beba će se na kratko poigrati i nastaviće da puzi.

Sada je pravo vreme da ostavite vašu bebu da nesmatano sedi!

Pored rizika da dođe do promena na kičmenom stubu, prevremeno stavljanje u pasivan sedeći položaj može i kod zdravih beba da dovede do zaostajanja u fizičkom razvoju. U sedećem položaju ne mogu da se treniraju leđni mišići (to beba radi kada je  na stomaku), ali ni trbušni, koji se uvežbavaju na leđima podizanjem nogu, niti bočni koje će koristiti u hodu, a koje beba jača kada se igra na boku.