Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Reedukacija psihomotorike: Pokret kao stimulacija govorno-jezičkog razvoja

Zbog čega je reedukacija psihomotorike važan tretman kod dece koja kasne u razvoju ili imaju problem sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću, otkriva logoped dr Nataša Čabarkapa.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Mnogo pre upotrebe reči, telo koristimo kao medijum komunikacije. Od samog rođenja dete pokretom upoznaje okolinu i stupa u komunikaciju sa najbližima tako što ih vuče kada nešto želi, pokazuje prstom, imitira njihove pokrete i sl. Mnoge aktivnosti koje čak i odrasla osoba izvodi vezane su za telo, kao baze iz koje se pokret upućuje. Naša pokretlјivost nije vezana samo za reflekse i automatizovane mišićne radnje već i za volјne pokrete. Telo je medijum preko kojeg dete oseća veliki broj senzacija od koje neke opaža i tumači ih kao smernice za akciju. S toga, telo je medijum za učenje i medijum za aktivnost.


Pročitajte i... Saveti logopeda: Kako teče govorno-jezički razvoj

Reedukacija psihomotorike ili tretman pokretom je metoda rada sa decom koja se zasniva na vezi između razvoja ličnosti i doživljaja telesne celovitosti.

Ideja je da se dete sagleda kao celina i da se teži sveobuhvatnom razvoju, umesto podsticanju razvoja pojedinih oblasti. Polazi se od razvojnih potencijala, od onoga u čemu je dete dobro i postepeno se dostižu naredni razvojni nivoi. 


Važna oruđa u detetovom saznavanju sebe i sveta (okoline) jesu dodir i pokret. Svaki pokret ili osećanje koje prati taj pokret treba imenovati (rečima opisati šta je dete uradilo, koji pokret je napravilo). Na primer, "Seo si", "Praviš jedan korak, pa drugi, pa treći", "Pružaš ruke i uzimaš kocku", "Dodirnuo si glavu". Na taj način, dete iskustveno saznaje suštinu pojma. Ideja je da kroz proces ne pretpostavljamo unapred šta bi detetu moglo biti potrebno, već da prihvatimo da dete u različitim periodima saznaje na drugačiji način i da se ono što mu prija kao vrsta podsticaja menja vremenom. Svaki glas, onomatopeja ili reč koje propratimo pokretom dete će lakše da usvoji tako što će taj pokret da poveže sa onim što izgovara. Zajedno sa detetom učimo kroz proces. Izvođenje različitih pokreta doprinosi sazrevanju mozga čega je rezultat bolja organizovanost psihomotorike i viši stepen funkcionisanja deteta. Uz navedena sredstva, primenjuje se i relaksacija sa ciljem smanjenja opšte podražljivosti nervnog sistema i smanjenja napetosti deteta.


Foto: Privatna arhiva

Vežbe koje se izvode tokom tretmana reedukacije psihomotorike su osmišljene na osnovu procene razvojnih potreba i prilagođene su uzrastu i ličnosti deteta. Dele se na opšte i specifične.


U opšte spadaju: vežbe ritma, vežbe imitacije i vežbe doživljaja telesne celovitosti. Specifične vežbe su: vežbe orijentacije u vremenu, vežbe orijentacije u prostoru, vežbe gnostičkih sposobnosti (angažovanje svih čula u uočavanju sličnosti i razlika, svrhe i delovanja stvari, prepoznavanju osećanja…), vežbe praksičkih sposobnosti i veština pokreta (koordinacija pokreta, držanje tela u prostoru, serijacija i klasifikacija različitih vrsta i oblika predmeta, gradnja i rušenje, skupljanje i prosipanje), vežbe za razvoj školskih veština čitanja, pisanja i računanja i vežbe govora (spontana upotreba govora i razvoj semantičkog nivoa jezika). 

Reedukacija psihomotorike koristi deci:

  • sa smetnjama u razvoju govora i jezika i smetnjama u učenju (dislalija, razvojna disfazija, disleksija, disgrafija, diskalkulija…),
  • sa usporenim i disharmoničnim razvojem (razvojna disharmonija),
  • sa kašnjenjem u razvoju motorike (dispraksija),
  • sa pervazivnim razvojnim poremećajima (autizam, Aspergerov sindrom…),
  • sa poremaćajem pažnje i hiperaktivnošću (ADD, ADHD).

Tretmanom reedukacije psihomotorike promene se dešavaju u sledećim oblastima:

  • pokret je slobodniji i svrsishodniji,
  • detetovo samopouzdanje raste, kao i njegovo poverenje u sopstvene mogućnosti,
  • stiču se, obnavljaju i dograđuju senzomotorna iskustva važna za razvoj saznanja, mišljenja, emocija, motorike, govora i jezika (razvija se pojam vremena, prostora i uzroka, umanjuje ili nestaje strepnja i nesigurnost kod deteta, napreduju motorne sposobnosti, poboljšava se razumevanje i govorno-jezičko izražavanje…),
  • pojmovi postaju jasni u svesti deteta, a sopstvena osećanja se bolje prepoznaju,
  • kreće se od konkretnog mišljenja prema apstraktnom (dete prvo barata konkretnim predmetima, zatim predstavom o predmetima, sledi baratanje simbolima tih predmeta, odnosno rečima, i na najvišem nivou dete razvija sposobnost poimanja apstraktnih pojmova),
  • stimuliše se razvoj ličnosti u celini.

Krajnji uspeh tretmana zavisi od vrste i težine smetnji koje dete ima, kontinuiteta rada na njihovom ublažavanju ili otklanjanju i saradnje roditelja u ovom procesu.

Kada je detetu potrebna stimulacija, logoped će zajedno sa reedukatorom psihomotorike da napravi plan kako će da se odvija tretman.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica