Stimulisanje auditivne obrade počinje već nakon samog rođenja deteta dok opredeljenost za vodeće uvo treba da bude formiran do sedme godine. Nekoj deci je potrebno više stimulacije da bi se to sazrevanje razvilo adekvatno. Dok se još upoznaje sa svetom koji ga okružuje pružite detetu što više auditivne stimulacije tako što ćete mu puštati da sluša ili sami praviti različite zvukove. Možete puštati zvukove iz prirode kako bi se, pored razvoja auditivnog aparata, upoznalo i naviklo na zvukove koji će ga okruživati. Na taj način se neće uplašiti i početi da plače kada taj zvuk bude čulo u nekoj drugoj situaciji.

Interesantno je da deca više brbljaju nakon stimulisanja čula ravnoteže (aktivnostima poput vrtenja, okretanja, ljuljanja, valjanja i sl.) Zbog toga je i preporučljivo da u fazi progovaranja (posebno za decu kod koje kasni ova faza) bude što više aktivnosti koje angažuju čulo ravnoteže. Vežbe za stimulisanje čula ravnoteže, korisne su i deci sa smetnjama učenja i poremećajem pažnje jer doprinose boljoj auditivnoj pažnji. Napomenuli bismo još da na kvalitet auditivne percepcije (brzinu i način obrade informacija) utiče auditivna opredeljenost, odnosno opredeljenost za vodeće uvo. Proces opredeljivanja za vodeću ruku i čula bi trebalo da većim delom bude formiran do sedme godine, a nakon toga se odvija finije sazrevanje njegovih funkcija. Kada je jedno uvo vodeće, znači da će se informacije dobijene slušnim putem analizirati na jednom mestu i da će dete moći adekvatno da se odnosi prema njima. Ukoliko to nije slučaj, deo informacija se gubi, a samim tim je analiza zvuka oštećena. Neki znaci da je dete auditivno neopredeljeno su: teškoće razlikovanja glasova koji slično zvuče  i njihova zamena u govoru (npr. glasovi Č, Ć, Đ, M, N), selektivno reagovanje na zvuk, teškoće upamćivanja onoga što je samo jednom čulo (to se odnosi na verbalne instukcije, priče, pesme), sporo učenje, greške pri pisanju ili čitanju, teškoća pisanja po diktatu, loša slušna pažnja i sl.

Predložićemo vam aktivnosti koje možete sprovoditi već po rođenju deteta, a koje će na pravi način stimulisati auditivnu obradu zvuka.


Foto: Privatna arhiva

Zvučne igračke i muzički instrumenti
Zvečka je najpoznatija zvučna igračka koja se koristi već u prvim mesecima po rođenju. Tresite je ujednačenim ritmom na početku, a zatim varirajte brzinu i jačinu. Primetićete da bebe radije slušaju zvuke visokih frekvencija nego dubokih (više će joj prijati zvuk ksilofona nego bubnja). Uz zvuk zvečke možete pevati neku nežnu melodiju koja će umiriti bebu i prijati joj. I druge muzičke igračke će prijati vašoj bebi: od kocaka koje imaju kuglicu u sebi pa zveče kada se bace, životinja koje se oglašavaju kada ih pokrenete do raznih tabli na kojima pritisak dugmeta aktivira melodiju ili zvuk.

Muzika podstiče razvoj

Kada beba postane svesnija okruženja i sebe, koristite različite muzičke instrumente, kao što su metalofon, gitara, frulica, bubnjevi. Ako ne želite da kupujete instrumente, pravite ih sami. U plastičnu čašu ubacite pirinač, preko stavite drugu čašu, oblepite selotejpom i eto zvečke! Čašu možete da napunite različitim "punjenjem" kao što su pasulj, proso, so. Na taj način zvečka će proizvoditi različite zvuke.  Korisno je i da zajedno sa detetom ispitujete kako neki predmet  zvuči na različitim podlogama. Uzmite drvene štapiće, plastične kašike ili nešto drugo čime možete da svirate i lupkajte o sto, plastičnu ili staklenu čašu, šerpu, vrata, drvenu stolicu ili šta vam padne na pamet. Ubacite kliker u posude od različitih materijala pa osluškujte kako zvuči. Možete da ga ubacite u čaše od raličitih materijala (plastika, staklo), zatim ga ubacite u lavor, drvenu kocku, poklopac od tegle ili kreme za ruke. Mogućnosti ima mnogo, a granica je samo vaša mašta. 


Foto: Privatna arhiva

Onomatopeje
Između prve i druge godine žuvota (u fazi progovaranja) dobro je da skrećete deci pažnju na različite zvukove koje proizvode životinje, instrumenti, prevozna sredstva, alati, predmeti pri kretanju i slično. Za dete će biti interesantno da sluša cvrkut ptica, šuštanje lišća, zvuk koji vetar proizvodi. Ono što bi trebalo da prija svakom detetu  i da ga umiruje jeste žubor vode koji  podseća na zvuk plodove vode u maminom stomaku i budi najranija iskustva. Možete i sami proizvesti sličan zvuk tako što ćete napuniti do pola flašu sa vodom i menjati njene položaje.

Dok šetate ili sedite u parku, usmerite pažnju deteta na zvukove koji vas okružuju. Probajte zajedno da ih oponašate, npr.auto ide „brmm-brmm“, auto trubi (svira) "bi-biiip", vetar huče (duva) "huuuu", lopta skače "opa-opa". Učite kako se glasaju životinje i imitirajte ih, npr. pas laje "av-av-av", maca mjauče "mau-mau", patka pače "pa-pa", krava muče "muuu". Deci će biti zanimljivo da uče kroz ovakve aktivnosti, a istovremeno će razvijati auditivnu memoriju. Na ovoj podlozi će kasnije moći da pamte složenije zvuke govora. Puštajte deci zvukove različitih muzičkih instrumenata. Organizujte takmičenje ili kviz u pogađanju „Koji instrument se čuje?“. Ko pogodi instrument (gitara, violina, klavir, triangl, ksilofon, bubanj itd.), izvodi pesmu koju želi i biva nagrađen aplauzom. Ako ste u mogućnosti, nabavite neki instrument koji bi dete moglo da svira. Odaberite pesmu koju biste mogli zajedno da odsvirate ili napravite porodični orkestar. Osim što će dete imati bolju slušnu pažnju i zahvaljujući tome moći bolje da prati u školi, provodiće kvalitetno vreme sa članovima svoje porodice.    



Foto: Privatna arhiva

Pesma
Pevajte detetu pesmice uz koje ste i vi odrasli, kao što su "Taši-taši" (uz pljeskanje rukama), "Điha-điha", "Ljulja ljuške" (uz ljuljanje na krilima). Kasnije, kada dete bude moglo duže da održi pažnju, zajedno pričajte ili čitajte priče. Neka to na početku budu kraće priče kako bi dete moglo da vas prati.

Puštajte detetu da sluša dečije pesmice. Većina dece ima jednu ili dve pesmice koje im se najviše sviđaju i koje prve zapamte. Tako je i sa pričama. Puštajte da slušaju price, ali tek pošto ste ih vi pročitali ili ispričali jer će ih tada lakše pratiti. Dok vi pričate možete menjati tempo i intonaciju govora, ponavljati više puta deo koji se detetu najviše sviđa.

Kroz igru pomozite detetu da adekvatno razvije auditivnu percepciju. Stimulišite ga na pravi način jer je to osnova za kasnije usvajanje glasova, a zatim i usvajanje školskog gradiva koje podrazumeva učenje pesmica, priča, lekcija i ostalog školskog gradiva. Ukoliko se ipak, i pored vase stimulacije, auditivna percepcija ne razvije onako kako se očekuje najbolji način da pomognete detetu je da se obratite stručnjacima. Logoped je tu da na pravi način stimuliše auditivni razvoj, a reedukator da proceni da li je dete auditivno opredeljeno i, ako nije,  stimuliše adekvatno kako bi se opredelio za vodeće uvo.