Sve što se dešava oko deteta treba bogatiti rečima i što više ga akustički (zvučno) stimulisati. Vremenom dete počinje da povezuje reč i određenu, njemu poznatu, akciju. Tada reči postaju osmišljene, dobijaju sadržinu i nose određeno značenje. Kada iste situacije ponavljamo kod dece se stvara akustička diskriminacija, a onda postepeno, ponavljanjem, dolazi do akustičkog zapamćivanja. Akustički stimulusi su jednostavniji kako bi ih deca što lakše percipirala i diskriminisala, a vremenom postaju sve složenija. U početku dete razlikuje zvuke i šumove. Postepeno počinje da razlikuje zvuke slabijeg i snažnijeg inteziteta. 

Vežbe govora: Kada bi dete trebalo da usvoji predloge NA i U?

Kako vremenom dete usvaja glasove maternjeg jezika i savladava njihovu pravilnu artikulaciju, potrebno je obratiti pažnju i na razlikovanje sličnih glasova prvo u govoru, pa onda i u čitanju i u pisanju. 

Kod dece koja akustički ne razlikuju glasove neophodno je raditi vežbe za razvijanje fonemskog sluha. 

Na početku se se sa detetom radi vežba u kojoj mu pokazujemo artikulacionu razliku sličnih glasova. Postavljamo govorne organe u pravilnu poziciju za izgovor jednog pa onda drugog, sličnog, glasa. Naizmenično izgovaramo slične glasove, a onda se više puta izgovara jedan glas i kada vidimo da ga je dete usvojilo onda ponavljamo više puta drugi glas. Zatim ponovo krenemo sa naizmeničnim ponavljanjem i istovremeno pratimo da li dete pravi razliku. Ovu vežbu možemo da izvodimo tako što pri izgovoru jednog glasa pljesnemo rukama, a a pri izgovoru drugog glasa udarimo rukom o sto. 

"Čep" ili "ćep": Kako ispraviti greške pri pisanju slova

Da bi dete moglo akustički da diskriminiše (razlikuje) slične glasove potrebno je da ga upoznamo i sa motornom diskriminacijom pokreta govornih organa. Ova vežba se izvodi tako što detetu objasnimo kako da postavi govorne organe u pravilnu poziciju za izgovor jednog, a zatim drugog, sličnog glasa. Tako će dete doći do pravilne artikulacije u celini.

Nakon što dete usvoji određeni glas, počinjemo sa akustičkim vežbama diskriminacije glasova. Na početku se vežbe sastoje od diskriminacije slogova, a zatim se rade složenije vežbe koje podrazumevaju diskriminaciju glasova koji se nalaze u rečima koje se razlikuju samo u glasovima koje dete treba da razlikuje (npr. "đak" i "džak", "miš" i "Niš" i sl.). Ponekad dete uspe uspešno da izvede vežbe za diskriminaciju slogova, ali to ne znači da će pravilno koristiti odrećeni glas i da ga neće mešati sa drugim glasom, koji mu je sličan. Kada dete može da razlikuje bliske (slične) glasove u brzom, neposrednom ponavljanju ono će biti u mogućnosti i da ih adekvatno upotrebi u govoru, čitanju i pisanju. Razlikovanje sličnih glasova uvežbavamo kroz izgovor reči, rečenica i tekstova.

Bogaćenje rečnika kroz priče u slikama

Da bi dete naučilo jezik, a zatim i slova bitna je razvijenost fonemskog sluha. Razvijenost slušne percepcije je bitna za razvoj fonemskog sluha. Najosetljiviji period za razvoj fonemskog sluha je period od četiri do pet godina. Učenje u ovom periodu treba da bude zanimljivo za decu. Potrebno je naglasiti da uvek krećemo od jednostavnijih vežbi da bismo postupno došli do složenijih. I što je najbitnije, razvojem fonemske diskriminacije, detetu pomažemo u razvoju pažnje i pamćenja.