Saveti defektologa: Koliko su bojanke korisne za decu?

Nema osobe koja se nije radovala bojankama u detinjstvu. Posebno su bile popularne one sa Diznijevim i drugim crtanim junacima.

Šta je tačno problem?

Najveći problem je taj što bojanke nude "gotova rešenja". Na ovaj način se guši detetova kreativnost, sloboda izražavanja, insistira se na jednom jedinom tačnom rezultatu.

Postoji podela mišljenja na konvergentno i divergentno. Konvergentno mišljenje je ono "u jednom pravcu", usmereno ka jednom tačnom rezultatu, dok je divergentno upravo suprotno i odnosi se na mišljenje "u više pravaca".

Aktivnostima koje su poput bojanki, u kojima postoji jasna granica, u kojima nebo mora biti plavo, trava zelena, sunce žuto sa jasnim ivicama, Snežanina kosa crna, a Pepeljugina žuta, insistira se upravo na spomenutom konvergentnom mišljenju.

Bojanka ne dozvoljava plave oblake i belo nebo (već mora biti obrnuto), međutim, ako pogledamo u nebo, uočili bismo da ovaj spontani dečiji crtež odgovara realnosti.

Zagovornici primene bojanke koriste kontraargumente, poput toga da one razvijaju koncentraciju, pravilno držanje olovke, razvoj koordinacije oko-ruka i slično. Ipak, svi ovi ciljevi mogu se dostići na mnoge druge "zdravije" načine.

Tako, na primer, aktivnosti poput vezivanja pertli, nizanja perlica, provlačenja po modelu igle i konca, umnogome doprinose dečijem razvoju na pomenutim poljima. Ove aktivnosti, koje su se nekada primenjivale, mnogo više podstiču razvoj detetovog nervnog sistema nego bojenje odštampanih gotovih crteža. Uostalom, crtačke sposobnosti se najviše razvijaju uz prazan papir i olovku. Naučna istraživanja pokazuju da one nedvosmisleno utiču na sazrevanje, oslobađanje od psihičkog opterećenja i uspostavljanje bolje komunikacije sa spoljnim svetom.

Dakle i najjednostavnije igre mogu biti vrlo korisne. Svakako nije problem da dete koristi bojanke, ali treba biti umeren i obazriv, pogotovo kada su u pitanju mališani ranog uzrasta.