- Roditelji ne bi trebalo da detetu govore da je 'šef' ili da 'komanduje', jer to može da naruši samopouzdanje i odnose sa vršnjacima.
- Školska savetnica poručuje da je takvo ponašanje često znak da dete tek uči socijalne veštine, a ne da je nametljivo.
Možda vam se čini da roditeljstvo postaje lakše kako deca rastu. Ipak, kako se često kaže – veća deca, veći problemi! Polazak u školu donosi nove izazove, a roditelji se susreću sa situacijama u kojima nije uvek lako pronaći pravi način da pomognu svom detetu.
Od pozivnica za rođendane koje dete dobije, ali i onih koje izostanu, preko problema sa domaćim zadacima, pa sve do nesuglasica sa vršnjacima – školski dani donose brojne situacije koje mogu da budu emotivno zahtevne za mališane.
Jedna školska savetnica skrenula je pažnju na ponašanje koje roditelji često pogrešno tumače, a posebno je važno da znaju kako da reaguju kada primete da dete ima poteškoće u odnosima sa drugarima.
Jednu reč bi trebalo da izbegavate kada govorite o svom detetu
Prema rečima Ejmi Miler, školske savetnice i majke, koja odrasle podučava kako da podrže mentalno zdravlje dece, roditelji bi trebalo da budu oprezni kada dete tokom zajedničke igre često preuzima glavnu reč.
Naime, ako dete voli da organizuje igru, određuje pravila i govori drugima šta da rade, nemojte mu odmah govoriti: "Prestani da budeš šefica" ili "Nemoj da komanduješ drugima".
Kako objašnjava Milerova, ono što odraslima deluje kao nametljivo ili zapovedničko ponašanje ponekad je zapravo samo socijalna veština koju dete još nije usvojilo.
Detetu je možda potrebno da nauči kako da iznese svoju ideju, a da pritom ne očekuje da svi ostali moraju da je prihvate i postupe onako kako ono želi.
Deca često imaju veoma jasne zamisli o tome kako igra treba da izgleda, pa im može biti teško kada se drugari ne slože sa njihovim predlozima. Upravo tada mogu nastati nesuglasice i problemi u prijateljskim odnosima.
"Ovo je veoma važna veština za razvijanje prijateljstava. Ne želimo da učimo decu da prestanu da imaju mišljenje, ideje ili liderske osobine", objašnjava Ejmi.
Šta bi roditelji trebalo da kažu umesto "Nemoj da komanduješ"?
Umesto da detetu upućujete kritike i etiketirate njegovo ponašanje, pokušajte da mu kroz konkretne primere pokažete kako može da se ponaša u društvu vršnjaka.
Školska savetnica predlaže nekoliko korisnih rečenica:
- "Možeš da kažeš drugarima šta si ti zamislio, ali i oni imaju pravo na svoje ideje."
- "Zašto ne pitaš ostale šta bi oni želeli da radite?"
- "Možeš mnogo da želiš da se igra odvija po tvojoj zamisli, ali ponekad je lepo prihvatiti i nečiji drugi predlog."
- "Ne moraš uvek ti da odlučuješ da biste se lepo zabavili."
Ove naizgled jednostavne rečenice pomažu detetu da razume kako prijateljstvo podrazumeva dogovor, uzajamno uvažavanje i spremnost na kompromis.
"To su male, ali veoma važne veštine za sklapanje i održavanje prijateljstava. Deca se ne rađaju sa njima – mi moramo da ih naučimo", zaključuje savetnica.
Zato je važno da roditelji ne žure sa etiketiranjem dečjeg ponašanja. Umesto da dete nazovemo "šefom" ili "osobom koja stalno komanduje", mnogo je korisnije da mu pomognemo da razume kako da izrazi svoje želje, sasluša druge i pronađe zajedničko rešenje. Tako ne gušimo njegovu inicijativu i samostalnost, već ga učimo kako da svoje osobine koristi na način koji gradi zdrave odnose sa drugima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: