- Odnos sa majkom u ranom detinjstvu može da utiče na emocije, samopouzdanje i kasnije odnose, a dobra podrška pomaže detetu da razvije sigurnost i stabilnost.
- Deca koja odrastaju uz ljubav i razumevanje lakše prepoznaju osećanja, postavljaju granice, prihvataju kritiku i izvinjenje, i umeju da budu sama bez osećaja napuštenosti.
Način na koji pokazujemo emocije, gradimo ljubavne odnose, prihvatamo kritiku i ophodimo se prema drugim ljudima često ima korene u detinjstvu. Iako na ličnost osobe utiču brojni faktori, odnos sa majkom u najranijim godinama može da ostavi dubok trag koji se primećuje i decenijama kasnije.
To ne znači da postoje savršene majke – jer takve ne postoje. Reč je o obrascima koji se razvijaju kada dete odrasta uz majku koja mu pruža ljubav, sigurnost, razumevanje i emocionalnu podršku. Istraživači poput Džona Bolbija i Meri Ejnsvort godinama su proučavali koliko su rane veze sa roditeljima važne za emocionalni razvoj.
Kada dete odrasta uz stabilnu i toplu majčinsku podršku, kod njega se često razvija ovih osam dobrih osobina:
1. Ume da prepozna i izrazi svoje emocije
Deca koja su imala majku koja ih je slušala i umirivala kada su uznemirena uče da su i neprijatne emocije normalne i da mogu da se prevaziđu. U odraslom dobu to se može videti kroz sposobnost da osoba prepozna šta oseća i objasni zbog čega je uznemirena, umesto da bes ili strah potiskuje ili iskaljuje na drugima.
2. Gradi zdrave i stabilne odnose
Rani odnos sa roditeljima može da utiče na način na koji kasnije ostvarujemo bliskost sa partnerima i prijateljima.
Osobe koje se osećaju sigurno u odnosima mogu da budu bliske sa drugima, a da pritom ne izgube sebe. Takođe, lakše podnose razdvojenost i ne doživljavaju svaki nesporazum kao znak da će biti napuštene.
Ipak, detinjstvo ne određuje našu sudbinu – sigurniji obrasci povezivanja mogu da se razviju i kasnije, kroz zdrave odnose i psihoterapiju.
Kada dete oseća da je voljeno zbog onoga što jeste, a ne samo zbog ocena, uspeha ili dobrog ponašanja, veće su šanse da razvije stabilniji osećaj sopstvene vrednosti.
To ne znači da majka nikada ne postavlja granice ili ne kritikuje detetove postupke. Važno je da dete zna da greška ne znači gubitak ljubavi.
Takve osobe u odraslom dobu lakše prihvataju kritiku i ne zavise u potpunosti od tuđih pohvala da bi se osećale dovoljno vredno.
4. Ume da se izvini i prihvati izvinjenje
Deca mnogo uče posmatrajući roditelje. Ako majka ume da prizna grešku i iskreno se izvini, dete shvata da izvinjenje nije znak slabosti, već deo zdravih odnosa.
Zbog toga odrasli koji su usvojili ovaj obrazac lakše kažu "pogrešio sam" bez preteranog osećaja stida. Istovremeno, mogu da prihvate tuđe izvinjenje bez potrebe da ga kasnije koriste kao sredstvo za prebacivanje krivice.
5. Postavlja granice bez preteranog osećaja krivice
Kada roditelj poštuje detetove potrebe i uči ga da ima pravo da kaže "ne", dete postepeno razvija sposobnost da zaštiti svoje granice.
U odraslom dobu to može da znači da osoba ume da odbije poziv, zatraži vreme za sebe ili se udalji iz odnosa koji joj ne prija, a da je pritom ne preplavi osećaj krivice.
Postavljanje granica nije sebičnost – to je veština koja se uči, često upravo u porodici.
6. Prijatno mu je i u samoći
Sposobnost da uživamo u sopstvenom društvu važan je deo emocionalne zrelosti.
Kada dete oseća sigurnost i ljubav čak i dok se samostalno igra, uči da samoća ne mora da znači napuštenost. Kasnije, takva osoba lakše provodi vreme sama, uživa u miru i ne oseća stalnu potrebu za tuđom pažnjom.
7. Ljubazno je i prema ljudima od kojih nema nikakvu korist
Način na koji se ophodimo prema konobarima, prodavcima, komšijama i nepoznatim ljudima često otkriva vrednosti koje smo usvojili u porodici.
Deca posmatraju kako se roditelji odnose prema drugima i te obrasce često prihvataju kao normalne.
Kada odrastaju u domu u kojem se poštovanje podrazumeva, veća je verovatnoća da će i sama pokazivati obzirnost i ljubaznost – bez obzira na to ko se nalazi sa druge strane.
8. Ume da prihvati ljubav i komplimente
Nekim ljudima je teško da prihvate kompliment. Odmah ga umanjuju, menjaju temu ili pokušavaju da dokažu da nisu zaslužili lepe reči. Nasuprot tome, osobe koje su tokom odrastanja dobijale ljubav i podršku bez stalne potrebe da nešto dokazuju mogu lakše da prihvate pažnju, pomoć i lepe reči.
Jednostavno kažu "hvala" kada ih neko pohvali i ne osećaju da svaki znak pažnje moraju odmah da uzvrate.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: