- Džo Frost savetuje roditelje da deci ne govore 'nemamo novca' kada odbijaju kupovinu, jer to može da stvori pogrešan utisak o porodičnim finansijama.
- Umesto toga, predlaže objašnjenja da kupovina nije u planu ili da se novac čuva za nešto drugo, kako bi deca učila o prioritetima i čekanju.
Kada dete poželi novu igračku, slatkiš ili nešto što mu nije neophodno, mnogim roditeljima je najlakše da kažu: "Nemamo sad pare za to". Ipak, poznata stručnjakinja za vaspitanje dece Džo Frost, koju publika zna kao Superdadilju, smatra da bi trebalo pažljivije da biramo reči kada s mališanima razgovaramo o novcu.
Njen savet pokrenuo je raspravu među roditeljima, a osnovna poruka je jednostavna: nije isto kada nešto ne možemo da priuštimo i kada odlučimo da novac potrošimo na nešto drugo.
Kako deca razumeju rečenicu "Nemamo novca"?
Roditelji ovu rečenicu često koriste kako bi što jednostavnije odbili detetov zahtev, ne razmišljajući o tome kako je mališani razumeju. Međutim, ako je slušaju iznova, deca mogu da steknu utisak da porodica stalno ima finansijskih problema i da su stvari koje žele nedostižne.
Džo Frost upozorava da način na koji razgovaramo o novcu može da utiče na to kako će deca kasnije razmišljati o finansijama. Pritom, roditelji često ne odbijaju kupovinu zato što nemaju novca, već zato što smatraju da postoje važnije stvari na koje treba da ga potroše.
Zato je, prema njenom mišljenju, važno da deca razumeju da trošenje novca podrazumeva donošenje odluka, postavljanje prioriteta i planiranje.
Šta reći detetu kada traži nešto što nećemo da kupimo?
Umesto da svaki put kažemo da nešto ne možemo da priuštimo, možemo detetu da objasnimo da ta kupovina trenutno nije u planu ili da novac čuvamo za nešto drugo. Roditelji, na primer, mogu da kažu da će o kupovini razmisliti ponovo za nekoliko nedelja ili da trenutno postoje drugi troškovi koji su važniji.
Na taj način dete uči da ne može odmah da dobije sve što poželi i da je ponekad potrebno sačekati. Istovremeno, postepeno razvija razumevanje vrednosti novca i značaja promišljenog trošenja.
To ne znači da roditelji treba da opravdavaju svako odbijanje ili da ulaze u duga objašnjenja. Sasvim je u redu reći detetu da nešto neće biti kupljeno, čak i kada za to imamo novca. Važno je samo da ono razume da svaka želja ne mora automatski da postane ostvarena, i to nema potrebe da pravdamo rečima "nemamo novca".
Roditelji nemaju isto mišljenje
Savet Superdadilje izazvao je različite reakcije. Neki roditelji podržali su njen stav, ističući da su tokom odrastanja često slušali kako porodica nema novca, zbog čega su kasnije razvili strah ili nelagodu u vezi s finansijama.
Drugi smatraju da decu ne treba opterećivati brigama odraslih i da nije potrebno da znaju sve detalje o porodičnim finansijama. Ima i roditelja koji veruju da je važno da mališani od najranijeg uzrasta razumeju da stvari koštaju i da porodica ne može da kupi sve što poželi.
Jedna majka objasnila je da svojoj ćerki otvoreno kaže kada nešto neće da joj kupi, posebno zato što već ima mnogo igračaka. Pri tome joj dozvoljava da bude razočarana, ali ne menja odluku samo zato što dete plače.
Upravo je to važna poruka za roditelje: deca mogu da nauče da prihvate granice i da se nose s razočaranjem, a da pritom ne moraju da steknu utisak da je novac u porodici stalni problem.
Razgovor o novcu ne mora da bude komplikovan niti da uključuje detalje koje dete još ne može da razume. Dovoljno je da kroz svakodnevne situacije nauči da postoje prioriteti, da je ponekad potrebno da sačeka i da to što ne dobije sve što želi ne znači da njegove potrebe nisu važne.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: