- Deca koja odrastaju bez zagrljaja i reči podrške često kasnije teško prihvataju nežnost, traže pomoć i prepoznaju sopstvena osećanja.
- Takvi ljudi ljubav najčešće pokazuju delima, a ne rečima, pa ih partneri ponekad doživljavaju kao hladne.
Dok je nekim mališanima sasvim normalno da od roditelja dobiju zagrljaj, poljubac, lepu reč, neka deca, iako odrastaju uz roditelje, nažalost nemaju prliku da im mama i tata pokazuju ljubav. Mnogo je onih koji, sećajući se svog detinjstva, kažu "Zagrlili su me na dodeli fakultetske diplome", "Jedini put kad me otac poljubio je bilo na dan moje svadbe" i slično.
I ne, to ne znači da ih roditelji ne vole, već samo da im nisu na ove načine pokazivali tu svoju ljubav. To su roditelji koji brinu o svojoj deci, da su zdrava, sita, voze ih i razvoze gde treba, ali ih ne grle, ne govore im da ih vole, ne hvale ih...
Ovi roditelji najčešće misle da je dovoljno da svoju ljubav prema deci pokažu spremljenim jelom na stolu i brigom o nekim osnovnim potrebama, kroz pomoć. Najčešće je razlog to što oni sami nisu naučili da pokažu ljubav kroz zagrljaje, poljupce, a evo u kakve ljude najčešće izrastaju deca koja rastu uz takve roditelje.
1. Ukoče se kada ih neko zagrli
Kada im neko priđe da ih zagrli, na trenutak se ukoče, pa tek onda podignu ruke. Dlanove obično spuštaju na gornji deo leđa i prvi prekidaju zagrljaj. Niko ih nije naučio kako da prihvate nežnost kroz dodir, pa im bliskost može delovati neprirodno. To ne znači da ne žele zagrljaj.
Profesor komunikologije Kori Flojd sa Univerziteta u Arizoni godinama proučava nedostatak nežnosti, odnosno razliku između dodira koji ljudi žele i onih koje dobijaju. U istraživanju koje je obuhvatilo 509 odraslih osoba, oni koji su prijavili veći nedostatak nežnosti navodili su više usamljenosti, depresivnosti i stresa, kao i lošije opšte zdravlje.
Osoba koja se ukoči u vašem zagrljaju ne odbacuje vas. Možda jednostavno nikada nije naučila kako da prihvati bliskost.
2. Ljubav pokazuju delima umesto rečima
Popraviće vam slavinu, odvešće vas na aerodrom u četiri ujutru ili će se pobrinuti da vam automobil bude ispravan. Međutim, teško će izgovoriti da vas vole. Njihovi roditelji pokazivali su im ljubav kroz praktične stvari, pa su i sami usvojili takav obrazac. Ako ih pitate da li vole svog partnera, odgovoriće: "Pa, naravno", jer smatraju da se ljubav podrazumeva kroz sve ono što svakodnevno rade.
Partner to obično razume, ali ipak ponekad poželi da čuje te reči.
3. Nikada ne traže pomoć od drugih
Sami se sele, sami odlaze u bolnicu i nedeljama razmišljaju o problemu pre nego što nekoga zamole za pomoć. Kada im uteha nikada nije bila pružena, traženje podrške počinje da deluje kao nametanje drugima. Još u detinjstvu naučili su da o svojim potrebama treba da se brinu sami, pa njihova samostalnost u odraslom dobu može izgledati kao snaga.
Jedno dugogodišnje istraživanje, koje je pratilo 482 osobe od ranog detinjstva do sredine tridesetih godina, pokazalo je da su odrasli čije su majke pokazivale mnogo nežnosti kada su imali osam meseci prijavljivali manje emocionalnih poteškoća. Ipak, kasnije su iznete primedbe na zaključke istraživanja, pa ove nalaze treba posmatrati kao jedan od dokaza, a ne kao konačan sud.
U svakodnevnom životu često se može primetiti da ljudi koji nisu dobijali dovoljno nežnosti postaju oni koji sve preuzimaju na sebe, a teško dopuštaju drugima da im pomognu.
4. Ne prepoznaju šta osećaju dok ne nastane problem
Kada ih neko pita kako su, odgovaraju: "Dobro sam." Ponekad ni sami ne primećuju koliko su dugo pod stresom, sve dok ne počnu da osećaju njegove posledice. Psihološkinja Džonis Veb, koja je skovala termin emocionalno zanemarivanje u detinjstvu, opisuje kako deca mogu da potisnu svoja osećanja kada niko u porodici ne reaguje na njih.
Takav obrazac u odraslom dobu može da se ispolji kao osećaj praznine i emocionalne utrnulosti koji je teško objasniti.
To je osoba koja tvrdi da nije uznemirena, iako joj se po glasu jasno čuje da jeste. Ona ne laže, već jednostavno još nije naučila da prepozna i razume sopstvene emocije.
5. Ne veruju u nežnost čak ni kada je dobiju
Partner im kaže da su divni, a oni se pitaju šta želi od njih. Prijatelj im pošalje toplu poruku, a oni pomisle da nešto nije u redu. Ako je nežnost tokom odrastanja bila retka, otvoreno iskazivanje ljubavi može delovati neobično. Zbog toga ove osobe često pokušavaju da otkriju postoje li skriveni razlozi iza pažnje koju dobijaju.
To može otežati ljubavne veze. Kada odrastete uz ljubav koja se nikada ne izgovara naglas, otvoreno iskazivanje osećanja može da vas zbuni, a partner tu zbunjenost pogrešno protumači kao hladnoću.
6. Preteruju u pokazivanju ljubavi prema svojoj deci ili ponavljaju isti obrazac
Neki postaju roditelji koji neprestano govore "volim te" i često grle svoju decu, jer svesno žele da im pruže ono što sami nisu imali. Drugi se, međutim, nađu pred uplakanim detetom i ne znaju kako da reaguju jer im niko nikada nije pokazao šta treba da urade. Umesto utehe, posegnu za nečim praktičnim, poput pripremanja užine.
Psihološkinja Darsija Narvaez sa Univerziteta Notr Dam i njene kolege ispitivali su više od 600 odraslih osoba o nežnosti, igri i podršci koju su dobijali tokom detinjstva. Oni koji su imali manje takve brige prijavljivali su više poteškoća sa mentalnim zdravljem i u društvenim odnosima.
I roditelji koji preteruju u pokazivanju ljubavi i oni koji nesvesno ponavljaju obrazac svojih roditelja polaze od iste praznine. Jedni pokušavaju da je popune, dok drugi i dalje žive u njoj.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO: