- Previše strogi otac može kod deteta da razvije stalnu sumnju u sebe i strah od grešaka, pa kasnije izbegava rizik i nove korake.
- Takva deca često postaju previše stroga prema sebi i teško pokazuju emocije, jer su navikla na kritiku, kažnjavanje i osećaj da nikad nisu dovoljno dobra.
Otac koji postavlja granice, uči dete odgovornosti i insistira na pravilima može imati veoma važnu ulogu u odrastanju. Problem nastaje kada strogoća postane stalna kritika, kažnjavanje, zastrašivanje ili kada dete ima osećaj da nikada nije dovoljno dobro.
Takvo iskustvo može uticati na način na koji dete kasnije vidi sebe, svoje sposobnosti i odnose sa drugim ljudima. Ovo su neke od osobina koje se mogu razviti kod dece koja odrastaju uz previše strogog roditelja.
1. Stalno sumnjaju u sebe
Ako dete često sluša da je pogrešilo, da nije dovoljno dobro ili da je moralo bolje, vremenom može početi samo sebe da posmatra kroz prizmu grešaka. Čak i kada kasnije postigne nešto važno, može imati potrebu da traži potvrdu od drugih. Umesto zadovoljstva zbog uspeha, prvo će razmišljati šta je moglo da bude bolje.
2. Plaše se grešaka
Dete koje je za svaku grešku očekivalo grdnju može odrasti u osobu koja izbegava rizik i teško se odlučuje na nove korake. Ne zato što nema sposobnosti, već zato što je naučilo da je greška nešto čega treba da se plaši. Zbog toga može postati previše oprezno i dugo razmišljati pre nego što donese odluku.
U galeriji ispod pročitajte 10 mudrih saveta ruske doktorke Tatjane Černigovskaje o vaspitanju dece!
3. Postaju previše strogi prema sebi
Kada dete godinama pokušava da ispuni veoma visoka očekivanja roditelja, može usvojiti isti obrazac ponašanja. Kasnije sebi postavlja gotovo nedostižne standarde, teško prihvata neuspeh i često ima osećaj da nije uradilo dovoljno. Pohvala mu može biti manje važna od unutrašnjeg osećaja da je sve moralo da bude savršeno.
4. Teže pokazuju emocije
Ako je dete odrastalo uz poruku da su suze znak slabosti, da „mora da bude jako“ ili da nema razloga da pokazuje strah i tugu, može naučiti da potiskuje emocije. Takva deca kasnije mogu teško govoriti o tome šta osećaju, čak i kada im je potrebna pomoć ili podrška. Spolja mogu delovati veoma samostalno i snažno, dok iznutra teško obrađuju stres i razočaranja.
BONUS VIDEO: