- Stručnjaci upozoravaju da nagle promene u ponašanju deteta mogu biti znak da se u vrtiću dešava nešto neprijatno, iako to ne mora da znači zlostavljanje.
- Na oprez mogu da ukažu odbijanje odlaska u vrtić, problemi sa snom, drugačija igra, povlačenje, ljutnja, neobjašnjive povrede ili izbegavanje određene osobe.
- Roditelj treba da sasluša dete bez pritiska, zapiše njegove reči i po potrebi razgovara sa vrtićem ili pedijatrom.
Kada dete krene u vrtić, roditelji daju sve od sebe da mu pomognu da se što lakše navikne na novu svakodnevicu, istovremeno se nadajući da su tamo na sigurnom. I u najvećem broju slučajeva deca u vrtiću jesu na sigurnom, ali ono što posebno brine roditelje je da tako mala deca možda neće umeti da kažu ako ih neko na bilo koji način maltretira ili se prema njima loše ponaša.
Deci predškolskog uzrasta često nije lako da pronađu prave reči za ono što su doživeli. Ponekad ni sami ne razumeju šta se dogodilo, a nekada jednostavno nastave dalje, bez potrebe da o tome razgovaraju sa odraslima. Ipak, stručnjaci kažu da mame i tate treba da obrate pažnju na detetovo ponašanje jer određene promene u ponašanju mogu da ukažu na to da se u vrtiću možda dešava nešto što detetu nije prijatno, ali to ne ume ili ne može da vam kaže.
Malo negodovanja na vratima vrtića sasvim je uobičajeno, posebno posle vikenda ili praznika. Ali ako se ponašanje naglo promeni, vredi obratiti pažnju.
Ako dete koje je ranije bez problema ulazilo u vrtić počne da plače, čvrsto se drži za roditelja, krije se ili uporno traži da ostane kod kuće, nežno ga pitajte šta se promenilo.
Strah od odlaska u vrtić ili povratka u kolektiv može biti znak da dete prolazi kroz nešto što mu teško pada.
Odlazak na spavanje odjednom postaje problem
Noćne more, teško uspavljivanje ili često buđenje ponekad mogu biti praćeni stresom. Dete može biti i neuobičajeno umorno ujutru.
Sama promena sna ne govori zbog čega je do nje došlo. Ipak, ako se pojavi novi obrazac ponašanja zajedno sa drugim promenama, vredi ga primetiti i razgovarati sa detetom.
Igra počinje da govori drugačiju priču
Predškolci često kroz igru izražavaju osećanja pre nego što umeju da ih objasne.
Obratite pažnju ako se u igri odjednom i uporno ponavljaju teme straha, kažnjavanja, tuče ili skrivanja.
To ne znači da dete kroz igru nužno ponavlja neki stvarni događaj. Dečja igra može odražavati najrazličitija svakodnevna iskustva. Ipak, nagla i dugotrajna promena u načinu igre može biti dobar povod za nežan razgovor.
Dete je odjednom mnogo ćutljivije, ljutito ili previše vezano za vas
Ako je dete inače pričljivo, a odjednom prestane da priča o vrtiću, to je promena koju vredi primetiti.
Kod neke dece stres se može ispoljiti kroz razdražljivost, agresivnost, povlačenje ili pojačan strah. Promene u ponašanju same po sebi ne govore šta je njihov uzrok, ali mogu biti znak da detetu treba više pažnje i podrške.
Pojavljuju se neobjašnjive povrede ili se dete često žali na nešto
Modrica na razigranom predškolcu ne znači automatski da je neko učinio nešto loše. Deca padaju, udaraju se i ulaze u uobičajene dečje sukobe.
Međutim, razlog za veću pažnju postoji ako povreda nema jasno objašnjenje, objašnjenje ne odgovara onome što vidite ili se slične situacije ponavljaju.
Neobjašnjive modrice i druge povrede zato ne treba ignorisati.
Dete odjednom izbegava određenu osobu ili mesto
Obratite pažnju ako se dete iznova uplaši u prisustvu određene osobe, pri ulasku u određenu prostoriju ili pred neku aktivnost.
Ipak, samo izbegavanje nije dovoljno da se zaključi šta se dogodilo. Novi vaspitač, promena rutine ili neprijatan odnos sa drugim detetom takođe mogu izazvati nelagodu.
Ali ako se strah ponavlja, ne treba ga tek tako odbaciti.
Dete kaže nešto kratko, a zatim promeni temu
Ponekad najvažnija rečenica može zvučati sasvim usputno:
"Vaspitačica je vikala na mene.".
ili:
"Neću tamo da idem."
Umesto da odmah postavite niz pitanja, ostanite smireni i pozovite dete da nastavi da priča.
Otvorena pitanja, poput "Ispričaj mi šta se dogodilo", daju detetu više prostora da samo opiše situaciju i pronađe reči za ono što je doživelo.
Šta roditelj treba da uradi kada mu se učini da nešto nije u redu?
Prva reakcija je važna.
Saslušajte dete bez zastrašivanja i bez sugerisanja odgovora. Izbegavajte da isto pitanje postavljate iznova ili da detetu govorite šta bi trebalo da kaže.
Ako dete kaže nešto što vas zabrine, zapišite njegove reči što je moguće vernije. Beležite i eventualne povrede ili promene u ponašanju, a zatim razgovarajte sa vrtićem o onome što se dogodilo.
Ako postoji neobjašnjiva povreda ili trajna zabrinutost za detetovu bezbednost, razgovarajte sa pedijatrom. Lekar može pomoći u proceni situacije i uputiti vas na sledeće korake.
Važno je znati
Ovi znaci tj. promene u detetovom ponašanju nisu dokaz zlostavljanja ili neprimerenog postupanja i mogu imati mnogo drugih uzroka.
Ako dete ima neobjašnjivu povredu, samo kaže da mu je neko naneo bol ili deluje kao da je u neposrednoj opasnosti, važno je da što pre potražite pomoć lekara ili odgovarajućeg stručnjaka.
U galeriji ispod pogledajte i mudre savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: