- Deca najviše pamte zajedničko vreme, reči podrške i porodične rituale, a ne skupe poklone ili velika putovanja.
- Važne su i male lekcije o dobroti prema drugima, kao i uteha i prisustvo roditelja kada je detetu teško.
Ne morate da vodite decu na egzotična putovanja niti da im priređujete spektakularne doživljaje da biste im stvorili uspomene koje će nositi kroz život.
Ono što će najviše pamtiti često su sasvim obični, mali trenuci. Porodična psihoterapeutkinja Kerol Kim objašnjava da upravo takve uspomene deca nose sa sobom i kada odrastu – sećanje na to kako su se osećala i koliko su bila voljena, važna i sigurna.
Prema njenim rečima, kada deca odrastaju uz roditelje koji su prisutni i pružaju im ljubav, neke uspomene posebno ostaju urezane u pamćenje.
1. Zajedničko vreme
Deca će se jednog dana mnogo pre sećati vremena koje ste provodili sa njima nego skupih igračaka ili raskošnih rođendanskih proslava. Pamtiće odlazak na sladoled posle škole, film koji ste zajedno gledali na kauču, igru u parku ili razgovor pred spavanje.
"Odvojiti vreme u kojem ćete biti potpuno posvećeni svom detetu veoma je dragoceno. Igranje, čitanje knjiga ili jednostavno razgovor mogu da stvore snažne i lepe uspomene. Ti trenuci detetu pokazuju da ste zaista prisutni", objašnjava Kim.
Istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da deca koja provode više kvalitetnog vremena sa roditeljima imaju viši nivo samopoštovanja i osećaja lične vrednosti. Kada roditelji pokazuju da je zajedničko vreme važno, dete dobija poruku da je i ono samo važno.
Naravno, nemoguće je provesti svaki trenutak sa decom. Ali i pola sata nakon posla, uz zajedničku igru, šetnju ili razgovor, može postati uspomena koju će dete pamtiti celog života.
2. Reči podrške i ohrabrenja
Kada dete umorno pokušava da završi utakmicu, muči se sa domaćim zadatkom ili ima osećaj da mu nešto ne ide, ponekad mu je najpotrebnije samo da čuje: "Nastavi, možeš ti to!"
Roditeljska podrška može da bude snažan podsticaj i izvor sigurnosti.
"Deca često traže odobravanje svojih roditelja, a vaše pozitivne reči mogu da budu snažan motivator i izvor utehe. Kada znaju da ih podržavate bez obzira na sve, osećaju se snažnije i spremnije da napreduju. Tako uče da se trudom mogu poboljšati", kaže Kim.
Nema mnogo lepših osećaja za dete od onog kada čuje da mama ili tata veruju u njega.
Takve reči ne nestaju kada dete odraste. Osećaj da je neko verovao u njega može da ostane važan deo njegove slike o sebi još dugo.
3. Porodične tradicije
Porodične tradicije ne moraju da budu velike ni komplikovane. To može biti zajednički doručak subotom, nedeljni ručak, večernji film, ukrašavanje jelke pred Novu godinu ili odlazak na isto mesto svakog leta.
"Ovi rituali, poput proslava praznika, vikend-rutina ili godišnjih putovanja, pružaju deci strukturu i nešto čemu mogu da se raduju, a istovremeno jačaju porodične veze", navodi Kim.
Upravo takve male porodične navike često postaju najlepše uspomene.
Deca će možda godinama kasnije prepričavati kako su subotom zajedno spremali palačinke ili kako su svakog leta išli na isto more.
Porodične tradicije detetu daju osećaj pripadnosti i stabilnosti, a istovremeno stvaraju uspomene kojima će moći da se vrati kada odraste.
4. Dobrota prema drugima
Roditelji su deci jedan od najvažnijih uzora. Zato ono što svakodnevno radimo može imati veliki uticaj na to kakvo će ponašanje dete usvojiti.
To mogu biti sasvim male stvari: odneli ste hranu bolesnom komšiji, pustili nekoga da stane ispred vas u redu ili pomogli osobi kojoj je pomoć bila potrebna.
Takvi postupci deci pokazuju da je važno biti pažljiv i obazriv prema drugima.
"Kada deca vide i čine dobra dela, to na njih ostavlja snažan utisak. Uče koliko je važno biti ljubazan i brižan. Pamte kako je lepo pomoći drugima, ali i videti roditelje kako pomažu", objašnjava Kim.
Mnogi od nas pamte prvi put kada su nekome pomogli, podelili užinu sa gladnim drugarom ili učestvovali u nekoj humanitarnoj akciji. Upravo takve male lekcije o dobroti mogu ostati sa decom mnogo duže nego što mislimo.
5. Uteha kada je teško
Skoro svako dete će se u nekom trenutku suočiti sa porazom, svađom sa drugarima, zadirkivanjem, strahom ili velikim razočaranjem.
Možda ćemo se sećati neprijatnosti koju smo tada osećali, ali često pamtimo i nešto drugo – ko nas je prvi zagrlio i rekao da će sve biti u redu.
"Podrška detetu kada je bolesno, uplašeno ili uznemireno veoma je važna, jer su to trenuci kada ste mu najpotrebniji. Vaše prisustvo i uveravanje da nije samo ostavljaju trajan trag", kaže Kim.
Deca treba da nauče da su emocije, čak i one neprijatne, normalne i da je u redu govoriti o njima.
Kada prolaze kroz težak period, važno je da znaju da imaju nekoga kome mogu da se povere, isplaču ili jednostavno budu tužni bez straha da će biti osuđeni.
Utešiti dete ne znači razmaziti ga niti podržavati loše ponašanje. Naprotiv, time mu pokazujemo da je voljeno i da može da računa na nas čak i onda kada mu je najteže.
Na kraju, deca ne traže savršene roditelje
Nijedan roditelj nije savršen – i deca to ne očekuju.
Ono što će najverovatnije nositi sa sobom nisu savršeno organizovani rođendani, skupi pokloni ili egzotična putovanja, već osećaj koji su imali dok su odrastali.
Da li su znala da su voljena? Da li su imala kome da se obrate? Da li su se osećala važno, sigurno i prihvaćeno?
Ponekad je za najlepšu uspomenu dovoljno mnogo manje nego što mislimo: zagrljaj, zajednički smeh, pola sata igre, reči „verujem u tebe“ ili jednostavno – biti tu kada je detetu potrebno.
Upravo ti mali trenuci mogu postati njihove najvažnije uspomene.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO: