- Ranije je postojalo verovanje da dečake nipošto ne treba udarati metlom jer će u suprotnom prestati da rastu.
- Iako ne postoji nikakvo razumno objašnjenje iza ovakvog verovanja, ono se prenosilo generacijama.
U mnogim kućama nekada se znalo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi. Nisu ta pravila bila zapisana u knjigama, niti su ih učili u školi, već su se prenosila uz kafu, za trpezom ili tokom dugih večeri kada su stariji pričali priče koje su deca upijala bez mnogo pitanja.
Neka od tih verovanja danas deluju neobično, neka izazivaju osmeh, dok pojedina i dalje opstaju uprkos vremenu koje je promenilo gotovo sve. Zanimljivo je da se mnoga narodna pravila nisu odnosila samo na sreću, zdravlje ili domaćinstvo, već i na način na koji se ophodimo prema deci.
Jedno od njih posebno se pamti u mnogim krajevima Srbije. Starije žene upozoravale su majke i bake da budu pažljive prilikom čišćenja kuće, naročito kada su mališani u blizini. Nije bilo važno da li je dete nemirno, razigrano ili se slučajno našlo na putu. Postojala je stvar koju, prema narodnom verovanju, nikako nije trebalo uraditi.
Verovanje koje se prenosilo generacijama
Narodno predanje kaže: "Ne udarajte muško dete metlom, jer neće rasti."
Ovo verovanje bilo je rasprostranjeno u mnogim delovima Balkana, a najčešće se moglo čuti od baka koje su čuvale unuke i strogo pazile da se takvo pravilo ne prekrši.
Prema narodnom tumačenju, metla nije bila običan predmet za čišćenje. Smatrala se simbolom doma, porodičnog reda i energije kuće. Zbog toga se verovalo da svaki neprimeren odnos prema metli može da donese određene posledice, naročito kada su deca u pitanju.
Kada bi metla dotakla dečaka, govorilo se da će mu "zaustaviti rast". Naravno, nije postojalo nikakvo racionalno objašnjenje za takvu tvrdnju, ali je ona opstajala zahvaljujući usmenom predanju koje se prenosilo s kolena na koleno.
Metla kao mnogo više od kućnog predmeta
U narodnoj tradiciji, mnogi predmeti imali su simboličko značenje. Hleb nije smeo da se baca, prag nije trebalo gaziti bez potrebe, dok se za metlu verovalo da čuva red i blagostanje doma.
Zbog toga su uz metlu vezana brojna verovanja. Nije se ostavljala na sredini prostorije, nije se pozajmljivala svakome, a u pojedinim krajevima smatralo se da ne treba ni prelaziti preko nje.
U takvom sistemu verovanja nije bilo neobično što se i udaranje deteta metlom smatralo nečim lošim. Vremenom je upozorenje dobilo vrlo konkretan oblik - da će dečak ostati nizak ili da neće napredovati kako bi trebalo.
Da li iza verovanja postoji skrivena poruka?
Kada se mnoga stara verovanja posmatraju iz današnje perspektive, često se otkriva da su imala praktičnu svrhu. Stariji su neretko koristili jednostavna upozorenja kako bi decu zaštitili ili kako bi odrasle podsetili na određena pravila ponašanja.
Moguće je da je i ovo verovanje služilo kao način da se spreči grubo kažnjavanje dece predmetima iz domaćinstva. Umesto dugih objašnjenja, jedna rečenica bila je dovoljna da ostane upamćena i prenosi se generacijama.
Bez obzira na to da li je neko verovao u njenu doslovnu istinitost, poruka je ostajala ista - dete ne treba udarati.
Zašto se ovakve priče i danas pamte?
Narodna verovanja predstavljaju deo kulturnog nasleđa i svedočanstvo o tome kako su naši preci objašnjavali svet oko sebe. Mnoge izreke i upozorenja preživele su vekove upravo zato što su bile jednostavne, slikovite i lako pamtljive.
Danas znamo da dodir metle ne može uticati na nečiju visinu niti na fizički razvoj deteta. Ipak, priče poput ove nastavljaju da žive u porodičnim razgovorima, vraćajući uspomene na vreme kada su bake i deke imali odgovor na gotovo svako životno pitanje.
Možda upravo zbog toga ovakva verovanja ne nestaju. Ona nisu samo priče o sujeverju, već i mali prozori u način života ljudi koji su mnogo pre nas pokušavali da pronađu smisao u svakodnevnim stvarima.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
Izvor: ona.telegraf.rs/Yumama