- Istraživanja su pokazala da i milenijalci, kao i pripadnici još mlađe generacije X i dalje koriste batine kao sastavni deo vaspitanja dece.
- Stručnjaci upozoravaju da batine mogu da imaju dugoročne posledice po decu i da stoga nisu poželjan ni dobar način vaspitanja.
Iako se danas mnogo više govori o pozitivnom roditeljstvu nego ranije, novo istraživanje pokazuje da je fizičko kažnjavanje dece i dalje u velikoj meri prisutno. Stručnjaci upozoravaju da batine mogu ostaviti posledice koje traju mnogo duže od trenutka neposlušnosti.
Nedavna studija objavljena u Kanadskom časopisu za javno zdravlje otkrila je da oko 20 odsto roditelja iz generacije Z (rođeni između 1997. i 2012) i milenijalaca (rođeni između 1981. i 1996) priznaje da je nekada udarilo svoje dete rukom kao vid kazne. Među pripadnicima generacije X (rođeni između 1965. i 1980) taj procenat je još veći i iznosi 45 odsto.
Iako mnogi roditelji smatraju da je poneki šamar bezazlen način da dete nauči granice, stručnjaci ističu da fizičko kažnjavanje ne donosi dugoročnu korist.
"Generalno ne preporučujem fizičko disciplinovanje. Ona može dovesti do trenutne poslušnosti, ali kroz strah, a ne kroz razvijanje važnih veština poput samokontrole i zdravog rasuđivanja", objašnjava pedijatar i stručnjak za roditeljstvo dr Iša Manering.
Da li fizički kažnjavate dete?
Šta kažu istraživanja?
Prema podacima studije, 15 odsto ispitanih odraslih i dalje veruje da su batine neophodan deo pravilnog vaspitanja.
Međutim, istraživanja pokazuju drugačiju sliku. Jedna studija iz 2021. godine pokazala je da deca koja su fizički kažnjavana sa tri godine imaju veću verovatnoću da do pete godine ispoljavaju problematična ponašanja, poput agresije prema drugima, uništavanja stvari ili zlonamernog ponašanja.
Takođe, istraživanje iz 2017. godine ukazalo je na povezanost između fizičkog kažnjavanja u detinjstvu i veće verovatnoće za nasilno ponašanje u partnerskim odnosima kasnije u životu.
Zašto se stručnjaci protive batinama?
Američka akademija za pedijatriju i Svetska zdravstvena organizacija zauzele su jasan stav protiv telesnog kažnjavanja dece. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, telesno kažnjavanje podrazumeva svaki postupak u kojem se koristi fizička sila sa namerom da izazove bol ili nelagodnost, bez obzira na intenzitet.
Američka akademija za pedijatriju je još 2018. godine u potpunosti odbacila fizičko kažnjavanje kao prihvatljiv vaspitni metod.
"Dokazi pokazuju da udaranje nije neophodno i da može dovesti do dugoročne štete", navodi se u njihovom saopštenju.
Zašto roditelji ponavljaju obrasce iz svog detinjstva?
Istraživanje je pokazalo da više od polovine roditelja koji danas imaju decu priznaje da su i sami bili fizički kažnjavani više puta tokom odrastanja. Stručnjaci ističu da upravo iskustva iz detinjstva često utiču na način na koji reagujemo kada smo pod stresom.
Ipak, dobra vest je da se obrasci mogu promeniti.
"Generacija Z i milenijalci već su pokazali spremnost da prekinu mnoge negativne porodične cikluse. To mogu da učine i kada je reč o fizičkom kažnjavanju", kaže dr Manering.
Ona savetuje roditeljima da u trenucima besa prepoznaju impuls za fizičkom reakcijom i zamene ga smirenim, doslednim i predvidljivim načinima postavljanja granica.
Stručnjaci preporučuju razgovor primeren uzrastu deteta, jasna pravila, prirodne posledice ponašanja i doslednost u vaspitanju. Iako ovi pristupi zahtevaju više strpljenja, pomažu detetu da razvije samokontrolu, odgovornost i emocionalnu sigurnost – veštine koje će mu koristiti tokom celog života.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO: