- Ponašanje majki ostavlja ogorman uticaj na decu i kada odrastu, pa i na to kakvi će oni biti roditelji svojim naslednicima.
- Oni koji nisu odrastali uz primer dobre majke i nisu osetili onu pravu majčinsku ljubav i toplinu, svoju decu odgajaju na specifičan način.
Činjenica je da se većina majki trudi da prema svojoj deci bude najbolja moguća i da ih odgaja na ono što im u tom trenutku deluje kao najbolji mogući način. Ipak, nažalost nisu baš svi blagosloveni da uz sebe imaju dobre majke, u najširem mogućem smislu. Ono što je takođe činjenica je da način na koji smo odgajani u velikoj meri utiče i na način na koji mi odgajamo svoju decu, ali to ne mora nužno da bude presudno.
Šta je onda sa onima koji u svom odrastanju nisu imali primer dobre majke, a opet žele da svojoj deci pruže svu ljubav i nežnost? Oni odgajaju decu sa svešću i namerno, neprestano se trudeći da izgrade tu nežnost i blizak odnos.
U nastavku pročitajte neke specifične načine na koje ljudi koji su imali loše majke odgajaju svoju decu.
1. Ostavljaju prostor između osećaja i reakcije
Njihov prvi instinkt nije uvek nežan. Ponekad je oštar. Odbrambeni. Imaju želju da ponove neki stari obrazac. Ali su naučili da prvo naprave pauzu i taj prostor koji daju sebi između osećanja i reakcije pravi veliku razliku. Smiruju glas, spuštaju ga ako se povisi. Odlučuju da li je ovom trenutku detetu potrebna korekcija ponašanja, uteha ili jednostavno prostor. Reakcija roditelja ne nestaje, ona se filtrira. Umesto da ponavljaju ono što im je modelovano, oni izlaze iz scenarija koji im je dat u detinjstvu i pišu svoj nastavak.
Ovo pravljenje pauze između osećanja i reakcije nije nešto što dolazi automatski, već se na tome vežba - ali zaista je vredno truda.
2. Potvrđuju osećanja deteta, čak i kada ga ne razumeju potpuno
Ni ovo ne dolazi uvek prirodno, pa zbog toga mnogi roditelji kažu deci da su previše osetljiva ili da "preteruju" kada plaču, besne... Međutim, postoje istraživanja koja pokazuju da deca čije se emocije priznaju - a ne odbacuju - imaju tendenciju da razviju jaču emocionalnu regulaciju kako rastu. Ovo potvrđivanje pomaže deci da se osećaju dovoljno bezbedno da obrade velika osećanja umesto da ih zakopaju.
Roditleji koji nisu odrasli uz dobru majku znaju kako je kada se njihove emocije nipodaštavaju, ali oni danas odbijaju da to isto urade svojoj deci.
3. Pokazuju deci kako da preuzmu odgovornost
Ljudi kojima je nedostajalo majčinske brige u detinjstvu često razumeju koliko odgovornost može da bude moćna. Oni znaju kakva je bol kada ne čuju izvinjenje. Zato, kada pogreše – a pogreše – vraćaju se unazad i trude se da se izvine deci i poprave ono što su "zabrljali". Pokazuju svojoj deci da ljubav ne znači savršenstvo. Ona znači odgovornost.
4. Namerno stvaraju predvidljivu rutinu
Rutine pred spavanje. Filmske večeri petkom. Palačinke svake nedelje ujutru. Spolja može da izgleda jednostavno. Ali za nekoga ko je odrastao u haosu ili emocionalnoj nepredvidivosti, stvaranje strukture je duboko namerno. Oni grade ritmove na koje se njihovo dete može osloniti. Čine da se dom oseća stabilno i na taj način poručuju detetu: "Ovde si bezbedan".
5. Obraćaju dosta pažnje na svoj ton
Neka istraživanja pokazuju na to da su deca veoma osetljiva na vokalne znakove. Drugim rečima, studije o razvoju deteta pokazuju da oštri ili prezrivi tonovi upućeni od strane roditelja mogu da oblikuju koliko se dete oseća bezbedno, čak i više od samih reči.
Roditelji koji nisu odrasli sa majčinskom toplinom često postaju hiper-svesni ovoga. Primećuju kada im se glas izoštri. Ublaže ga. Pokušavaju ponovo. Ne zato što nikada ne osećaju frustraciju - već zato što razumeju koliko dugo u dečjoj glavi može da odjekuje taj oštar ton.
6. Postaju radoznali o svojim okidačima i počinju da istražuju
Mnogi roditelji kojima je nedostajala majčinska brige u detinjstvu i sada, kao odrasli, istražuju svoje okidače. Pitaju se zašto zalupljena vrata ili neuredna soba na njih deluju tako da odmah pobesne. Umesto da automatski krive dete, oni ispituju sećanje ispod toga. Stari osećaj. Nerešeni bol. Ta radoznalost štiti sledeću generaciju od nošenja tereta koji nije njihov.
7. Ljubav čine fizičkom i prisutnom
Ruka na ramenu dok prolaze u hodniku. Dug zagrljaj pre škole. Sedenje blizu na kauču. Za neke je ovo najveća promena. Ljudi koji nisu odrasli uz majčinsku toplinu i nisu osetili tu naklonost često postaju vrlo svesni dodira. Oni razumeju da pružanje utehe ne slabi dete, već ga čini stabilnijim. Oni ne uskraćuju detetu toplinu da bi "čeličili" i "očvrsnuli". Naprotiv, daju je velikodušno, jer se sećaju kako je bilo živeti bez nje.
8. Podstiču nezavisnost bez emocionalnog povlačenja
Istraživači razvoja su otkrili da deca napreduju kada staratelji podržavaju istraživanje, a istovremeno ostaju emocionalno dostupni. Deca imaju tendenciju da postanu samopouzdanija kada znaju da je neko stabilan tu, u njihovom uglu. Roditelji koji nisu imali tu ravnotežu često postaju odlučni da svojim naslednicima ponude i jedno i drugo.
Oni navijaju sa strane. Dozvoljavaju svojoj deci da pokušaju, ne uspeju i pokušaju ponovo. Ali ne nestaju u tom procesu. Nezavisnost ne znači distancu. To znači podršku uz dovoljno prostora.
9. Svesno biraju toplinu — čak i u teškim danima
Ne postoji roditelj koji se ne nikada ne iznervira i ne "pukne", ne izviče na dete. Ali, važno je da primete kada se to desi i da se "resetuju".
Ljudi koji nikada nisu imali „"dobru majku", ali žele da budu dobri roditelji, često razumeju da toplina nije automatska. Ona se bira. Iznova i iznova.
10. Čine da se njihova deca osećaju viđeno na male, specifične načine
To nije uvek neko veliko ohrabrenje. Ponekad je toliko jednostavno da istinski primete dete. Pohvale njegov trud, a ne samo rezultat. Sećaju se imena druga iz razreda koga je njihovo dete jednom usputno pomenulo. Postavljaju dodatna pitanja o crtežu zalepljenom na frižideru umesto da brzo, rasejano kažu "Baš si to lepo nacrtao".
Za mnoge od njih, ne biti viđen u porodici je bio tihi bol detinjstva. Zato se sada trude da svoju decu primećuju, da prepoznaju njihove izraze lica, raspoloženje, suptilnu promenu u držanju koja pokazuje da im nije dobar dan. I reaguju na te detalje. Vremenom, ti mali trenuci pažnje grade temelj koji kaže: "Ti si važan. Ja obraćam pažnju."
11. Vode otvorene i iskrene razgovore o teškim emocijama
U nekim domovima, određena osećanja jednostavno nisu bila dozvoljena. Bes je bio nepoštovanje. Tuga je bila slabost. Strah je bio teatralan.
Roditelji koji su odrasli u takvoj tišini često odlučuju da se to završi sa njima, tj. da takvo vaspitanje ne prenose na svoju decu. Zato, otvoreno govore o razočaranju. Priznaju kada ih nešto boli. Dozvoljavaju svojoj deci da vide da i odrasli imaju osećanja – i da ta osećanja ne moraju da "eksplodiraju" ili nestanu da bi se mogla kontrolisati.
Ne prekidaju teške razgovore, iskreno odgovaraju na pitanja, na način prilagođen uzrastu. Odbijaju da emocionalnu iskrenost učine sramotnom. I to menja atmosferu doma više nego što ljudi shvataju.
12. Uče svoju decu šta je zaista snaga
Snaga je, u njihovom detinjstvu, možda izgledala kao izdržljivost. Ćutanje. Guranje dalje bez žalbi. Ali mnogi od njih svesno menjaju tu definiciju za svoju decu.
Snaga postaje traženje pomoći. Ponovni pokušaj nakon neuspeha. Ljubazno, ali čvrsto govorenje. Odlazak kada se nešto čini pogrešnim.
Oni modeliraju granice bez okrutnosti. Pokazuju otpornost bez emocionalnog zatvaranja. Njihova deca odrastaju znajući da moć ne mora biti glasna ili zastrašujuća – može da bude stabilna i saosećajna.
13. Biraju prisustvo umesto savršenstva
Savršenstvo je primamljivo, posebno kada pokušavate da uradite bolje od onoga što ste dobili. Ali vremenom, mnogi od ovih roditelja shvataju nešto važno. Deci nije potrebna besprekornost. Potrebna im je dostupnost.
Zato sede na ivici kreveta noću, čak i kada su umorni. Spuštaju telefone usred skrolovanja. Pojavljuju se na školskoj predstavi, čak i ako ne razumeju u potpunosti zaplet.
Ne urade uvek sve kako treba. Ne kažu uvek savršenu stvar - ali su tu. A za decu, prisustvo – dosledno, toplo, nesavršeno prisustvo – često postaje upravo ono što su njihovi roditelji nekada želeli za sebe.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO: