- Očevi imaju jako veliki uticaj na svoje sinove, pa zato odrastanje bez očinske figure ostavlja određene posledice.
- Kod dečaka koji odrastaju bez prisustva oca često se razvijaju određena ponašanja.
Iako se često naglašava uloga majke u životu i odrastanju dece, činjenica je i da je uloga oca jako bitna. Mama i tata možda imaju različite uticaje na decu, ali svaka je bitna na svoj način. Nažalost, često zbog različitih životnih okolnosti deca često odrastaju samo uz jednog roditelja, a stručnjaci otkrivaju koje se to osobine i ponašanja razvijaju kod dečaka koji ne odrastaju uz oca.
1. Bore se sa emocionalnom ranjivošću
Dečaci koji odrastaju bez oca često se plašu da budu ranjivi jer nisu pored sebe imali mušku figuru koja bi im pokazala kako da na zdrav način pokažu svoje emocije.
2. Brzo "planu"
Baš kao što dečaci koji su odrastali bez prisustva oca u svom životu često ne umeju da pokažu ranjivost jer nisu imali muški uzor koji bi im to pokazao, tako se često dešava i da su veoma impulsivni, da brzo "planu" jer nisu imali mušku figuru koja bi im pokazala kako da se nose sa besom. Inače, iza osećanja besa se često krije nešto drugo, poput povređenosti ili frustracije, a dečaci koji nemaju pored sebe oca sa kojim mogu da razgovaraju o ovim emocijama često puštaju da im bes izađe na površinu pre nego što uopšte shvate šta osećaju.
3. Vezuju se za izmišljene očinske figure
Dečaci koji odrastaju bez očeva često se ugledaju na likove iz serija ili filmova koji im otkrivaju upravo tu očinsku figuru koja im je nedostajala. U tajnosti im se dive i neretko možda i izgovaraju rečenice koje upravo ti likovi izgovaraju u filmu ili seriji.
4. Oslanjaju se samo na sebe
Možda to deluje pohvalno, kao da su sposobni da sve sami urade, ali zapravo se iza toga krije činjenica da su vrlo rano u detinjstvu shvatili da nemaju tatu pored sebe da ih "spase".
5. Osetljivi su na neispunjena obećanja
Najčešće je razlog tome što su iz prve ruke videli kako odsustvo i nedoslednost mogu da bole. To što nisu odrasli uz fizički i emocionalno prisutnog oca znači da su se u brojnim prilikama osetili iznevereno. I zato, kada im neko nešto obeća, to shvataju vrlo ozbiljno, a neispunjena obećanja za njih nisu samo mali "prekršaj", već pogađaju njihovo unutrašnje dete koje se ponovo oseća iznevereno.
6. Ne pridaju mnogo važnosti dostignućima
Razlog tome nije što nisu ponosni na sebe kada nešto postignu, već im to slavljenje svojih dostignuća jednostavno nije došlo prirodno u detinjstvu. Nisu uz sebe imali očinsku figuru koja bi pokazala ponos u određenim situacijama poput pobede na utakmici ili dobrih ocena u školi. Zato im postaje sasvim normalno da jednostavno "produže dalje" nakon dostignuća, umesto da naprave malu pauzu i odaju sebi priznanje.
7. Teško im je da postave zdrave granice
Dečaci koji nisu odrastali uz oca ponekad jednostavno ne nauče ili ne razumeju sasvim kako izgledaju granice. To može da se pokaže tako što jednostavno ne umeju da postave granice prema drugima ili jednostavno dozvoljavaju drugima da prelaze njihove granice jer ne žele da se sukobljavaju.
8. Uvek sumnjaju u svoje odluke
Dečaci koji nisu odrasli uz oca koji bi potvrdio njihove odluke ili sa kojim bi jednostavno mogli da razgovaraju o svojim izborima, ponekad izrastaju u ljude koji ne umeju da donesu odluke sami jer stalno sumnjaju u sebe.
9. Svako odbijanje ih užasno pogađa
Bilo kakvo odbijanje dečake koji odrastaju bez oca može da boli mnogo dublje nego što drugi mogu da zamisle. To što nisu odrastali uz prisutnog oca oni neretko internalizuju kao da su odbijanje i "izdaja" nešto što je njima jednostavno moralo da se desi. Zato čak i neke sitnice poput otkazivanja planova od strane drugara ili odgovora na poruku koji nije onakav kakav su očekivali mogu da izbace na površinu taj osećaj izdaje.
10. Vrlo su oprezni u ostvarivanju svoje uloge kao oca
Ponekad se kod dečaka koji su odrastali bez oca javlja strah da i sami postanu očevi, i to ne zato što ne žele decu, naprotiv. Razlog tome je što su oni mnogo svesniji nego drugi koliko odgovornosti nosi ta životna uloga i samo žele da urade pravu stvar i budu tu za svoju decu. Ali, upravo zato i imaju strah da ne ponove obrazac svojih roditelja.
Naravno, ništa od ovoga nije "uklesano u kamenu", niti su sva deca ista, pa tako ni odrastanje bez oca ne znači da će se kod dečaka razviti ove osobine. Činjenica je da otac ili očinska figura u životu deteta ima veliki uticaj, ali ništa nije samo crno ili belo jer na formiranje ličnosti i odrastanje utiče i mnogo drugih faktora.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO: