- Očevi imaju jako veliki uticaj na to kakvo mišljenje devojčice stiču o sebi.
- Zbog određenih grešaka koje nesvesno prave u vaspitanju, ćerke postaju žene koje ne cene sebe dovoljno.
Psiholozi upozoravaju da i najbolje namere roditelja ponekad mogu da rezultiraju dubokim emotivnim ožiljcima kod deteta, posebno kod devojčica. Posebno ćemo istaći dve greške očeva — koje, iako često čine iz želje da zaštite, mogu da usmere ćerku ka životu ispunjenom nesigurnošću, strahom od greške i osećajem da mora da trpi.
1. Pohvale uz koje uvek idu primedbe
- "Lepa si... ali bi bila još lepša da smršaš malo."
- "Pametna si... samo da se malo više potrudiš, mogla bi biti najbolja."
- "Super si to uradila... ali sledeći put očekujem više."
Prema psiholozima, ova kombinacija komplimenta i kritike kod deteta stvara zbunjenost: Da li sam dovoljno dobra ili nisam? Da li zaslužujem pohvalu ili je dobijam samo ako ispunim očekivanja?
Kako utiče na ćerku:
- razvija se uslovna slika o sebi – osećaj da je vredna samo ako je savršena
- formira se unutrašnji kritičar koji je stroži od bilo kog spoljnog
- teško prima pohvale, misli da ne zaslužuje komplimente
- kasnije u vezama bira partnere koji je kritikuju, jer je to obrazac koji prepoznaje
- trpi, nadajući se da će "jednog dana biti dovoljno dobra"
Psiholozi objašnjavaju da dete uči da ljubav uvek dolazi u paketu s napomenom šta nije dovoljno dobro. Kad odraste, ova logika se pretvara u trpljenje: žena ostaje u vezama gde se mora dokazivati, jer je to jedini oblik ljubavi koji poznaje.
2. Preterana zaštita koja guši — kada ljubav postaje ograničavanje
Na drugoj strani spektra je otac koji obožava svoju ćerku, ali je toliko štiti da je zapravo sputava.
Prema kliničkim psiholozima, preterana zaštita izgleda ovako:
- otac rešava sve probleme umesto deteta
- ne dozvoljava rizike, greške, samostalne odluke
- stalno upozorava: "Nemoj to, opasno je", "Ne idi tamo, ne znaš sama", "Samo da te neko ne povredi"
- predviđa sve potencijalne opasnosti i uklanja ih pre nego što se pojave
Iako je motiv ljubav, šta ćerka zapravo zaključi:
- "Ja ništa ne mogu sama."
- "Svet je opasan, ja sam slaba."
- "Bolje da ćutim i poslušam nego da rizikujem."
Psiholozi upozoravaju da ovakvo odrastanje stvara žene koje:
- nemaju poverenja u svoje odluke
- izbegavaju konflikte
- boje se da postave granice
- uvek biraju "mir" umesto sebe
- radije trpe nego da se suprotstave
Preterana zaštita paradoksalno rađa nesamostalnost i strah. Takve žene kasnije često ulaze u odnose gde partner dominira, jer nije im prirodno da se izbore za sebe. Nisu trenirane da odlučuju — trenirane su da se povlače.
Šta kažu psiholozi: posledice traju decenijama
Prema rečimca stručnjaka, deca koja izrastaju pod ovim obrascima roditeljstva mnogo češće razvijaju nisko samopouzdanje, anksioznost, nesigurnost u sebe, a neretko i osećaj da "moraju da trpe" da bi bili prihvaćeni.
Takve devojke i žene često imaju problema da jasno postave granice u vezama, da kažu "ne", da odbrane sebe. Vremenom, to može da vodi i do emocionalnog sagorevanja, razočaranja ili odnosa sa partnerima koji ne uvažavaju njihovu vrednost.
Kako razbiti taj začarni krug?
Hvalite trud, ne ideal. Umesto da tražite savršenstvo, bolje recite: "Vidim koliko si se potrudila" ili "Lepo si rešila to". Pohvala kompetencija gradi jače samopouzdanje od neodređenih komplimenata.
Slušajte emocije deteta i dajte im pravo na grešku. Reakcija: "Shvatam da si tužna/ljuta/zbunjena — reci mi šta osećaš" učvršćuje poverenje i pomaže detetu da razume da su osećanja validna.
Podstičite samostalnost. Dajte detetu prostor da donosi male izbore samostalno — u realnim okvirima, naravno. Time razvijate osećaj kontrole i samopouzdanja.
Dajte primer, ne ultimatum. Umesto da namećete: "Moraš ovo ili ono", uradite zajedno sa detetom — zajedno učite, grešite i rastete.
Volite i pokazujte da je ljubav bezuslovna. Detetu je važno da zna da ga volite – ne zbog ocena, uspeha ili izgleda, već zato što je ono samim svojim postojanjem vredno.
Biti tata devojčici nije samo zaštita — to je odgovornost da joj učinite život sigurnijim, a ne težim. Greške poput preteranog kritikovanja, ignorisanja emocija ili nametanja tuđih očekivanja mogu da je usmere na put nesigurnosti, povlačenja i pasivnosti. Međutim, svesnim roditeljstvom, razumevanjem, ljubavlju i podrškom — možete joj dati ono što stvarno zaslužuje: siguran start u život, poverenje u sebe i hrabrost da svoj glas uvek čuje.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
(stil.kurir.rs/Yumama/Nataša Zlatković)