Bilo da se radi o stvarima koji zauvek menjaju njihov život kao što je razvod roditelja ili vršnjačko nasilje, mališani itekako dobro osećaju šta je ono što ih može zaista ugroziti. To što ih uglavnom štitimo od velikih i ružnih životnih istina, ne znači da ih ipak ne razumeju. Ovo su 4 velika straha mnoge dece, za koje mislimo da ih nisu ni svesni.
Infantilna agresija
Dečja agresija – fenomen maltretiranja – može se manifestovati od najranije dobi. Iako roditelji očekuju da dečja agresija počne u srednjoj školi, u stvarnosti ona može da počne još u vrtiću, od 5. godine, kada deca počinju da shvataju društvenu „moć”. „Dolaskom u vrtić deca se prvi put suočavaju sa socijalnim situacijama i to ih čini nervoznim. Iako im vaspitačice kažu da sva deca moraju da se druže, deca instinktivno znaju da to nije tako“, objašnjava dr. Robert Sege, direktor porodičnog odeljenja u Bostonskom medicinskom centru. Neka deca mogu da kažu roditeljima šta im se dešava, ali druga mogu imati potpuno drugačije manifestacije, tantrume, plač ili agresiju.
Kao roditelj, možete se uveriti da je mališan bezbedan razgovorom sa osobljem ustanove. Recite šta se dešava, koliko često i razgovarajte o koracima koje će ustanova (škola, vrtić) preduzeti kako bi vaše dete bilo bezbedno. Kod kuće morate preduzeti sve mere kako bi vaše dete steklo poverenje u ljude i prestalo da daje moć agresoru. U slučaju roditelja deteta agresora, trebalo bi da ga naučite da bolje komunicira i da svoje društvene probleme rešava bez nasilja. Igranje uloga je idealno u ovoj situaciji.
Agresori ne napadaju decu sa drugarima, već one usamljene, ranjivije, zato podstičite dete da ima mnogo prijatelja. Pozovite drugare iz škole, vrtića kod vas kući kako bi se mališani našli i van škole. Vannastavne aktivnosti u kojima mogu da učestvuje zajedno sa svojim prijateljima su metode koje mogu ojačati veze među njima. Pored toga, ovakva druženja imaju za cilj podizanje samopoštovanja dece.
Zlostavljanje u porodici
Čak i ako u porodici nema fizičkog ili verbalnog nasilja, svaka svađa između roditelja (čak i kada su roditelji u drugoj prostoriji) može ga uznemiriti. Dete koje je svedok nesporazuma između roditelja može razviti probleme u ponašanju. Nikada ne potcenjujte sposobnost deteta da vidi i čuje i razume takve sukobe.
Stvari su još dramatičnije u porodicama u kojima postoji agresor. Bez obzira na oblik zlostavljanja, preporučljivo je zatražiti pomoć. Detetu nije zdravo da raste u tako destruktivnom okruženju. Ako situacija dozvoljava, bračni terapeut može biti rešenje za rešavanje konflikata.
Dete koje proživi traumu porodičnog zlostavljanja ćuti, ne izražava se, ali može biti agresivno u školi ili može preterano da plače ili mokri krevet noću. U porodici dete može da nauči da mama i tata nisu uvek istog mišljenja, da može doći do sporova, ali da se pomire i niko ne na spavanje ljut.
Razvod roditelja
Za neke parove sukob na kraju dovede do razvoda. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Državama, oko jedne trećine prvih brakova završava se razvodom pre njihove 10. godišnjice. Za decu, bez obzira na godine, razvod roditelja znači veliki gubitak. „Ne zna se šta tačno plaši dete od 6 godina u smislu razvoda, ali situacija je za njega stresna i rastužuje ga i zbunjuje. Mnogo puta će zapitati, “ Šta će se desiti sa mnom ako se mama i tata razdvoje?“, kaže Mona Gupta, psihijatar.
Da biste olakšali detetu uznemirenost tokom razvoda, preporučljivo je da ga uverite da će biti u centru vaše pažnje.
Njegova rutina ne bi trebalo radikalno da se menja, savetujući mu da ostane u istom komšiluku i ide u istu školu. Takođe, koliko god bilo teško, odnosi između razvedenih roditelja treba da ostanu srdačni, ljubazni i kooperativni. Pravila treba da budu ista i u kući majke i u kući oca, a odluke jednog od roditelja ne treba da podriva drugi. „Izbegavajte da budete kritični prema svom bivšem partneru pred decom. Ovo može je baš teško za mališane. Uverite svoje dete da ste – čak i ako ste razdvojeni – vi njegovi roditelji i da ćete ga uvek voleti. Takođe, govorite mu što češće možete da ga volite“, dodao je Gupta.
Prirodne katastrofe
Zemljotresi, požari, tornada, uragani. Deca čuju o njima u vestima i mogu im izazvati napade anksioznosti, čak i ako nisu doživela katastrofu. Ograničite pristup dece vestima i internetu kako biste ih zaštitili od negativnih informacija. Deca mogu imati poteškoća da shvate da je malo verovatno da će se u vašem regionu desiti snažan zemljotres koji se dogodio na drugoj strani planete.
Takođe, roditelji treba da budu mirni, čak i ako se i oni plaše određenih stvari, kako ne bi preneli svoje emocije na decu. „Možete da kažete deci – Da, loše stvari mogu da se dese, ali to ne znači da će i nama. A i kada ih bude, moći ćemo da ih savladamo!“, objašnjava dr. Džozef F. Hagan, pedijatar u Barlingtonu, u Vermontu.
BONUS VIDEO