Pasivno-agresivno ponašanje može poprimiti nekoliko različitih oblika kod dece, često kao da:
- glume da su zaboravili ili nisu znali
- obaveze ispunjavaju namerno loše i traljavo
- ignorišu uputstva
- namerno sabotiraju
- odugovlače
- imaju neprijateljski stav
- se ućute, odbijaju komunikaciju
Prećutni, naizgled poslušni inat kao što je ovaj, je način da deca prikriveno izraze bes. Ako se osećaju kao da izražavanje spoljašnjeg neslaganja, kroz ispad ili dreku, može da dovede do negativnih posledica, ona podsvesno potiskuju svoj bes.
Kada se deca osećaju kao da su ove indirektne metode efikasnije od direktne pobune ovako pre izražavaju šta osećaju, i to ih čini sklonijim pasivnoj agresivnosti. Ovakvo ponašanje može početi još u predškolskom uzrastu.
Kada osećaju kao da nemaju izlaz da bezbedno izraze svoje emocije, deca uče da skrivaju svoj bes. To je način da steknu kontrolu i moć nad situacijom, uče da prkose svojim roditeljima tako što se bune ignorisanjem uputstava ili odlaganjem da urade šta im je rečeno.
Kontrolisanje pasivno-agresivnog ponašanja
Pasivno-agresivno ponašanje može biti prikriveno i tako može proći neprimećeno. To bi jednostavno mogla biti prolazna faza pobune, ili ako se ne kontroliše, trajni obrazac ponašanja. Takvo ponašanje može biti destruktivno i dugoročno povredi i dete i roditelja.
Budite oprezni
Kao roditelji, možda osećamo da je bes negativan i da ga ne treba pokazivati. Ali ako odlučimo da oštro kaznimo decu svaki put kada imaju ispad, taj bes potiskujemo ispod površine – podstičući pasivnu agresivnost. Umesto toga, dajte detetu do znanja da je ljutnja prirodna. Izvucite ga na površinu i iznesite na otvoreno, dajući mu prostora i vremena da pokažu svoje emocije, a da ih ne odvrate.
Razumevanje i izražavanje ljutnje
Ponekad deca nisu u stanju da izraze rečima kako se osećaju i na nama je da im damo alate da razumeju i izraze sebe. Počnite rano i razgovarajte kad god dožive intenzivna osećanja. Postavljajte pitanja koja im omogućavaju da razmišljaju i postanu samosvesni,” Ne volim da te vidim uznemirenog, šta te muči, kaži mi kako sam te uznemirila?”
Otvaranje diskusije sa puno ljubavi i razumevanja pomaže da se rasprši intenzitet i oslabi nagomilani bes. Knjige i filmovi koriste pametne, kreativne načine da nauče decu da se nose sa emocijama. Odličan primer je Piksarov film „U mojoj glavi”, koji se bavi emocijama.
Kontrolisanje besa na zreo, zdrav način
Proces usvajanja zrelog odgovora na ljutnju je postepen. Naučite ih da se usredsrede na nečiju akciju, da ne napadaju lično i da teže rešenju. Pobrinite se da ostanu ljubazni i s poštovanjem komuniciraju dok pokušavaju da reše svoja osećanja i frustracije. Dostizanje ove faze zahteva strpljenje i dosledno treniranje tokom godina. Ponekad bi roditeljima moglo biti teško da sami implementiraju strategije, stručna pomoć je dobrodošla.
Budite primer mirnog ponašanja kao roditelj
Dete sklono pasivnoj agresivnosti oseća se kao da je pobedilo kada vidi da gubite živce. Time što ste smireni umesto razjareni, poštujete svakog umesto da planete, imate čvrst stav i preuzimate kontrolu nad situacijom.
Izbegnite borbu za moć sa svojim detetom tako što ćete biti čvrsti, a opet pozitivni i puni ljubavi. Deca su takođe pažljivi posmatrači i modeliraju svoje ponašanje prema roditeljima, a sa frustracijom će se nositi na isti način kao i vi.
Izgradite samopoštovanje deteta
Disruptivno pasivno-agresivno ponašanje kod dece je uzrokovano različitim roditeljskim praksama kao što su prestrogo kažnjavanje ili nedostatak topline. U stvaranju bezbednog okruženja doma u kojem se deca osećaju voljeno, cenjeno i zbrinuto, zaustavljate razvoj nezdravih mehanizama suočavanja u korenu. Tada ste na dobrom putu da odgajate dobro prilagođeno dete.
Psihološka terapija
Pasivna agresivnost kod deteta može biti pokazatelj dubljih osećanja povređenosti, frustracije ili tuge. Uz pomoć obučenih psihologa, roditelji se takođe mogu naučiti kako da se ponašaju i reaguju na situacije u kojima se njihovo dete nosi sa svojim emocijama na produktivan način.
BONUS VIDEO