Prekomerna upotreba mobilnih telefona i drugih digitalnih uređaja, problem je sa kojim se suočavaju mnogi roditelji. Svesni da ekrani mogu da imaju veoma negativan uticaj na decu, čak i kada mame i tate pokušaju da koriguju vreme koje mališani provode pred uređajima, svakodnevno slušaju "mama, mogu li malo? Mooooolim te, samo još malo" i slično.
Mame i tata onda su prinuđene da smišljaju razne strategije koje bi mogle da im pomognu da deca ipak provode manje vremena pred ekranima, a mama po imenu Kirsti Ketli je za britanski Metro ispričala koja četiri pravila su joj pomogla da njeni mališani napokon manje traže uređaje.
"Tokom prethodnih školskih raspusta, danima kada nismo imali nikakve planove, moja deca su se umirivala tako što bi tražili da gledaju TV ili da se igraju na svojim tabletima. I iako nisam protiv toga da deca koriste uređaje, mučilo me je to što moja kreativna, maštovita, pametna deca, biraju da se zabavljaju ekranima", iskreno je priznala ova mama.
Ketli je dodala i da je uvek imala stroga pravila u vezi sa tim koliko deca smeju da gledaju TV ili igraju igrice – ne duže od sat vremena, i uglavnom su to poštovali, ali su uvek tražili više.
"Deca su nam stalno tražila da duže gledaju TV ili igraju igrice, što znači da smo moj muž i ja konstantno morali da govorimo ’ne’, kako bi oni radili nešto produktivnije". Međutim, pošto smatraju da deca ne treba da provode detinjstvo neprestano gledajući u ekrane, došli su na ideju.
"Bila sam frustrirana i odlučila sam prošlog leta da promenim taktiku. Razmišljala sam šta bih više volela da deca rade i na kakav kompromis bi pristali. Onda sam odlučila da im zadam četiri stvari koje moraju svaki dan da pitaju sebe tokom raspusta".
Ideja je, kaže ona, da je mališanima bilo dovoljno da gledaju TV ili igraju igrice samo kada završe ova četiri zadatka.
"Pre ekrana, da li ste: 1) proveli minimum 60 minuta napolju? 2) čitali? Igrali se? (minimum 60 minuta) 4) rasklonili i sredili sve za sobom?"
Deca su, priznaje, bila skeptična, ali su se složili da su pravila razumna i, što je najvažnije, razumeli su da oko toga nema pregovaranja.
"I ja sam se pitala koliko će sve to funkcionisati, ali odmah smo primenili pravila, a rezultati su nadmašili moja očekivanja", ispričala je mama Kirsti. "Rado su provodili vreme napolju, pišući priče i pesme ili praveći napitke sa obojenom vodom i prirodnim sastojcima koje bi sakupili u šetnji. Ponovo su otkrili svoju ljubav prema društvenim igrama i igrama s kartama, a dnevna i spavaće sobe nikad nisu bile urednije".
Kirsti kaže da su mališani na ovaj način zasluživali da malo vremena provedu i pred ekranima, ali jedna stvar ju je najviše iznenadila:
"Ono što me je iznenadilo je da su često provodili mnogo više vremena obavljajući ove zadatke nego što smo im zadali kao minimum – od čitanja sat vremena, preko igranja napolju skoro celog dana. Dani u kojima kažu ’dosadno mi je’ više ne postoje. Štaviše, nekim danima uopšte i ne traže ekrane".
Ona je na kraju istakla da su uz ova pravila deca mnogo srećnija, da s radošću čitaju nove knjige, smišljaju nove igre...
BONUS VIDEO: