Sasvim je prirodno da se deca ponekad ponašaju loše, iako se to roditelji naravno nikako ne sviđa. Ipak, koliko god da se mame i tate nerviraju zbog nekog lošeg ponašanja mališana, postoji 10 situacija u kojima je ono zapravo sasvim opravdano.
1. Impulsivno ponašanje
Deo mozga koji je odgovoran za samokontrolu nije sasvim razvije sve do puberteta. Zato je sasvim normalno da sedmogodišnje dete, recimo, ne može da prestane da zvecka kašikom kad mu to kažete. Razvijanje samokontrole je dug proces.
Da roditelji to ne razumeju baš uvek potvrđuje i novija studija koja je pokazala da čak 56 odsto majki i očeva veruje da bi dete već do tri godine trebalo da nauči da kontroliše svoje želje kada mu je nešto zabranjeno. Mališani to zapravo ne mogu da nauče do tri i po-četiri godine.
2. Veliko uzbuđenje
Ako odvedete dete u park, pa u prodavnicu, pa zatim na kolače, nije čudno ako ono uveče postane letargično ili hiperaktivno i ne želi da spava. Moderne porodice su u stalnoj žurbi, imaju malo slobodnog vremena, a Kim Džon Pejn, autor knjiga za roditelje smatra da je ovakvo ponašanje deteta samo odgovor na nagomilani stres.
On ističe da je deci potrebno vreme u miru i tišini jednako koliko im je potrebno vreme za aktivnosti.
3. Prirodne potrebe
Setite se samo koliko ste ponekad nervozni ili ljuti kada ste gladni ili iscrpljeni. Isto je i sa decom, samo što je kod njih to još naglašenije. U tom smislu, nedovoljno sna, glad i žeđ ponekad mogu da budu uzrok lošeg ponašanja kod dece – recimo, mnogi roditelji primete da mališani odjednom postanu "nemogući" pre večere.
4. Jake emocije
Odrasli ljudi znaju kako da sakriju ili kontrolišu emocije, ali deca to ne umeju. Stručnjak za roditeljstvo Dženet Lensburi zato savetuje mamama i tatama da ponekad puste decu da izbace emocije, koliko god im to teško padalo, piše letidor.ru.
5. Potreba za kretanjem
"Budi miran", "Prestani da trčiš", mogu se čuti roditelji da govore decu. Međutim, mališanima je potrebno da budu fizički aktivni, da se kreću, a to znači i igre u dvorištu, vožnje bicikla, skakanje, jurenje... Umesto da njihovu potrebu za kretanjem smatrate lošim ponašanjem, organizujte im vreme da imaju više prilika da budu aktivni.
6. Želje za samostalnošću
Da, naravno da roditeljima smeta kada dete, recimo, napravi sebi "kućicu" od sveže opranog veša. Ali ono zapravo samo radi ono što mora – pravi svoje planove, donosi samostalne odluke i polako postaje nezavisno.
7. Želja za pažnjom
Dete koje se igra četkicom umesto da pere zube, obuva tatine patike umesto svojih, ponekad tim svojim ponašanjem iznervira roditelje. Međutim, ono samo traži pažnju drugih i želi da se igra, te to ne treba shvatati previše dramatično.
8. Raspoloženje roditelja
Mnoge studije su pokazale da sreća, tuga, strah i ljutnja mogu da se prenose sa osobe na osobu u sekundi. Uglavnom o tome i ne razmišljamo, ali treba da budemo svesni da deca veoma brzo "preslikaju" raspoloženje roditelja.
U tom smislu, neka ponašanja deteta ponekad mogu da budu reakcija i na vaše raspoloženje.
Dakle, sledeći put kada vam se ne bude dopalo neko ponašanje deteta, najpre pokušajte da utvrdite šta je uzrok tome, i tako ste već na pola puta do rešenja. Ako, na primer, primetite da je dete "bezobrazno" jer je u tom trenutku gladno, znaćete šta treba da uradite.
BONUS VIDEO: