Nijednom roditelji nije cilj da vaspita dete tako da ono bude razmaženo, ali to se ipak dešava. Mame i tate imaju mnogo obaveza, uglavnom dosta rade, zbog čega osećaju krivicu, pa ponekad "popuste" i dozvole nešto što inače ne bi, jer su preumorni ili zato što žele da vide osmeh na licu svog mališana, a ponekad i samo da bi izbegli dečji napad besa.
Vremenom ovi potezi roditelja mogu da dovedu do razmaženosti mališana, a dečji psiholog Mišel Borba ističe da stalno ugađanje može da ima dugoročno loše posledice.
"Kao dečji psiholog, videla sam razmaženu decu koja su odrasla u nesrećne i nezadovoljne ljude", rekla je ona za cnbc.com, pa je otkrila i na koje ponašanje mališana treba da obratite pažnju jer ukazuje na to da je dete razmaženo.
Znaci da je dete razmaženo
- Dete ne prihvata "ne" kao odgovor - očekuje da se sve radi onako kako ono želi i obično tako i bude. Štaviše, vi baš često od njega čujete "ne" kao odgovor.
- Više prima nego što daje – razmaženo dete uglavnom ne ceni ništa što za njega radite. Umesto da kaže "molim te" i "hvala" , od njega se najčešće može čuti "daj mi".
- Sve želi odmah – dete ne shvata da drugi mogu da imaju neke neprijatnosti zbog njegovog zahteva i očekuje da sve ostalo stavite po strani kako biste najpre ispunili njegove zahteve.
- Misli samo na sebe – ono oseća da ima pravo i očekuje posebne usluge. Ukoliko neko drugi dobije nešto što on želi, reći će: "Ja to zaslužujem više!"
- Nikad nije zadovoljno onim što ima – naviklo je da ima "brdo" igračaka, ali ni to mu nije dovoljno, već uvek želi još, još i još.
Kako da "popravite" razmaženo dete
Ako ste prepoznali svoje dete u nekim ili svim navedenim karakteristikama razmažene dece, ne očajavajte jer dečji psiholog Borba kaže da postoji način da to ispravite.
"Razmaženo ponašanje se uči, pa tako može i da se ispravi. Samo ne očekujte da vaše dete ceni vaš novi stil roditeljstva. Verovatno će se na početku opirati, zato idite polako i ne predajte se", poručuje Borba, pa otkriva šta vam je činiti ako hoćete da "popravite" razmaženo dete.
1. Recite NE bez griže savesti
Psiholog Borba ističe da roditelji često veruju kako će čestim izgovaranjem "ne" loše uticati na samopouzdanje deteta, ali istraživanja pokazuju da deca koja su odgajana uz pravila i kojima nije sve dopušteno više vrednuju sebe i imaju više empatije prema drugima.
Kada kažete detetu "ne", dajte mu i kratak razlog zašto, kako bi ono bolje razumelo. Na primer: "Domaći se radi pre igranja. Tako možeš da uživaš u igri bez brige" ili "Nema igranja dana jer kašlješ i možeš nekome da prenese. Ne želiš da ti se drugari razbole".
2. Podstičite zahvalnost
Borba kaže da vežbanje zahvalnosti pomaže da deca budu srećnija i zadovoljnija životom.
"Redovno razgovarajte sa detetom na čemu ste zahvalni. Mlađa deca mogu da crtaju stvari zbog kojih su zahvalni, a starija da to zapisuju u dnevnik".
3. Učite ga strpljenju
Istraivanja pokazuju da je strpljenje povezano sa budućim akademskim i finansijskim uspehom dece.
Ako razgovarate na telefon, a dete traži vašu pažnju, recite mu da sačeka. Ako želi novu majicu, recite joj da ćete je kupiti sledeći put. Ako mališan gura svoju sestru ili brata sa stolice kako bi on seo da igra igrice, recite mu da sačeka, savetuje psiholog Borba.
Budite istrajni jer razmaženost ipak ne može da se "poništi" za dan ili dva, ali vaš trud će vremenom dati rezultate.
BONUS VIDEO: