Deca perfekcionista su obično izuzetno samokritična i verovatno pate od mogućnosti da naprave bilo kakvu grešku u bilo kom aspektu svog života, od školskih zadataka do bavljenja sportom, kaže Allison Butler, profesor psihologije i direktor Inovacija i dizajna.
„Definiše se kao u suštini, postavljanje sebi preterano visokih standarda ili doživljavanje spoljnjeg pritiska da se bude savršen, želja da udovoljite drugima i da vas drugi vide kao izuzetnog i besprekornog“, kaže Batler za CNBC Make It.
Njen savet za roditelje perfekcionista: Pomozite svojoj deci da preformulišu kako razmišljaju o greškama. Učenje da prihvatite greške i da ih posmatrate kao prilike za učenje može pomoći da ti pogrešni koraci ne postanu izvor dodatnog stresa ili depresije, kaže ona.
„Pefekcionista pokušava da bude efikasan, uspešan i da radi dobro. Možete biti sigurniji u željeni rezultat ako ste se usput otvorili i za greške, probanje drugačijih rešenja i pristupa.“, kaže Batler.
Preformulišite način na koji vide greške i rešenja
Na svojim časovima Batler predaje „ razmišljanje o dizajnu “, metodologiju za rešavanje problema ili osmišljavanje ideja. To uključuje istraživanje vašeg problema, razmišljanje o rešenjima i traženje kritičnih povratnih informacija kako biste ojačali ta rešenja pre nego što ih primenite.
„Ovo je metodologija koja je potpuno suprotna načinu na koji bih zamislila da bi perfekcionista razmišljao“, kaže Batler. „Pefekcionista bi želeo da sve ispravi kako treba pre nego što pozove bilo koga da dođe da vidi njegovo rešenje.
Roditelji mogu lako da koriste koncepte iz dizajnerskog razmišljanja kako bi pomogli svojoj deci da imaju manje anksioznosti zbog potencijalnih grešaka, kaže ona. Možete normalizovati proces rešavanja vaših grešaka tako što ćete razgovarati o projektima i zadacima na kojima radite i kada je to prikladno, zatražiti mišljenje vašeg deteta o tome šta ste do sada uradili i kako bi ono dalo rešenje probleme. Batler takođe predlaže da otvoreno razgovarate sa svojim detetom o greškama koje ste napravili - bilo na poslu ili u kućnim obavezama - i kako ste naučili iz njih i nastavili dalje. Radeći to, kaže Batler, „stvarate kulturu u kući u kojoj cela porodica na neki način deli svoj rad i govori: ’Hej, daj da vidim na čemu radiš. Oh, to je stvarno kul ideja. Mogu li se nadovezati na tvoju ideju? Možda bismo to mogli ovako?
Učinite proces zabavnim
Pokažite svom detetu da proces traženja povratnih informacija, tako da možete fino sve zajedno rešavati, može biti zabavan, kaže Batler.
Sledeći put kada budu želeli da redizajniraju ili preurede svoju sobu, na primer, možete ih zamoliti da prvo zabeleže svoje ideje. Ako vole crtanje, zamolite ih da nacrtaju svoju spavaću sobu iz snova. Ako su harizmatični govornici, dajte im priliku da govore, kako bi mogli da održe prezentaciju ostatku porodice. To će stvoriti priliku za konstruktivnu povratnu informaciju pre nego što nabavite limenke sa farbom ili pomerite težak nameštaj. Učenje prihvatanja i primene povratnih informacija takođe može pomoći deci da bolje rade u grupnim okruženjima — važna veština u budućoj karijeri koja će im pomoći da se povežu sa vršnjacima.
„Kada se sastanete sa grupom da nešto uradite, osećaćete se zaista povezanim sa tim ljudima sa kojima ste radili“, kaže Batler. „U ovom vremenu, kada smo veoma zabrinuti za mentalno zdravlje mladih, možemo da im pružimo iskustvo saradnje- tako da su aktivni, gde međusobno sarađuju, ne stide se da kažu šta misle i pogreše… to zaista gradi zdravu zajednicu.”
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO