U svetu koji se neprestano menja, roditeljstvo postaje kompleksnije nego ikada pre. Pitanja koja se tiču naše uloge kao roditelja postaju sve prisutnija, a odgovori na njih traže duboko razumevanje i kontinuirano učenje.
Kako da budemo emocionalno prisutni i podržavajući, istovremeno podstičući razvojne potencijale svoje dece?
O ovim temama u emisiji "Uranak" na televiziji K1, govorila je Jelena Đoković, osnivačica Fondacije Novak Đoković, i Smiljana Grujić, psiholog koje su podelile svoja iskustva. Fondacija Novak Đoković organizuje konferenciju "Roditeljske perspektive: Osećanja i jasne granice", Jelena Đoković otkriva kojim temama će se baviti na konferenciji koja će se održati 10. maja u MTS dvorani.
- Konferencija je namenjena roditeljima i stručnjacima, a bavićemo se temama ranog razvoja kod dece. To je period od nula do šest godina, kada dete najviše upija i kada se dečji mozak najbrže razvija, i to su osnove posle za ceo život. Takođe, imamo salu gde ćemo se baviti samo tinejdž periodom, ondosno adolescencijom. Onim problematičnim delom, kada smo malo okasnili sa onim ranim razvojem i kada smo napravili neke propuste i onda nas stižu posledice tih propusta. Ono što mi zaista želimo da poručimo roditeljima je da nikada nije kasno da se odnos unapredi, razvija i da budemo snažni kao porodice - rekla je Jelena na početku.
Psiholog Smiljana Grujić objašnjava da su konferencije namenjene kompletnim porodicama, ali i osobama koje na bilo koji način učestvuju u odrastanju deteta
- Organizujemo konferenciju za sve brižne osobe dece, jer neka deca nisu u prilici da žive u kompletnim porodicama. Mogu da dođu i profesionalci, psiholozi, pedagozi, svi zaposleni u predškolsim ustanovama i školama. Svi oni koji rade sa decom u Domovima učenika , kao i medicinske sestre koje rade u predškolskim ustanovama. Znači, profesionalci. Ono što je bitno, pored tih segmenata za rani razvoj i tinejdž period imamo i interaktivna predavanja u malim grupama, gde učesnici sa stručnjakom mogu da razgovaraju i da mu postave sva ona pitanja koja zanimaju jednog roditelja ili prfesionalca. Učesnici naše konferencije su ljudi koji rade sa decom i profesionalcima, to su i predstavnici Fakulteta, Institucijja, zaposleni u školama, vrtićima. Ideja je da podelimo znanja različite perspektive, iskustva, osećanja, jasne granice, jer roditeljima je najteže da postave granice, a kada su u igri osećanja, onda to otežava situaciju. Naročito neprijatna osećanja kao što je ljutnja, jer obično te granice probijaju deca i roditelji. Zato nam se konferencija zove osećanja i jasne granice - dodao Grujić.
Smiljana ističe da granice trabaju da se postavljaju s ljubavlju.
- Ako se granice postavljaju sa ljubavlju, ne moraju deca to onda da doživljavaju kao strogost - rekla je on i otkrila:
- Ne postoji recept. Ljudi vole recepte, jer im oni daju sigurnost. Roditelji prave greške i to je potpuno ok. Ne postoji nijedan roditelj koji nije napravio nijednu grešku. Šta razlikuje roditelja koji promišlja i razmišlja o svojim potrebama i potrebama deteta? Što on ispravlja greške, promišlja o njima, reaguje sada i ovde, ne razmišlja šta je bilo u prošlosti ili šta će biti u budućnosti - kazala je i objasnila koji je pokazatelj da roditelj pravi greške:
- Pokazatelj je da deca pružaju jako veliki otpor, da ste vi kao roditelj nezadovoljni i da vaše dete stalno ispoljavaneke neprijatne emocije. Stalno govorenje "Ne to", stalna neka tenzija i frustriranost koja lebdi negde u vazduhu, nezadovoljstvo, to su sve pokazatelji da roditelj treba nešto da promeni. Ipak, najčešće roditelji teraju po sistemu kako su do sada radili, jer je njihova ideja je da dete treba da se promeni, pa da on onda popusti, ali to je priča koja nije održiva. Odrasla osoba treba da sebe preispituje, jer roditelji vrlo često imaju osećanje krivice koje ih muči i sprečava da funkcionišu, jer se stalno preispituju. Dobri roditelji neguju strategije pomirenja sa detetom, vraćaju se na neke stvari kada su nešto uradili, a nisu zadovoljni i znaju detetu da kažu izvini. Treba da detetu kažu, da će se u sledećim situacijama truditi da pravi manje te greške. Jako je bitno negovati tehnike pomirenja - dodaje psiholog.
Jelena Đoković objašnjava koji model ove konferencije žele da pruže našem društvu.
- Ne treba da stavljamo ljude u jedan kalup, iako je to sistemski lakše, jer onda se obraćamo jednoj većoj masi, koja misli da te razume, a u stvari te ne razumeju. Mislim da ljudi ne prihvataju da mogu da se menjaju, i da rad na sebi zaista donosi ključne promene u svakom pogledu: roditeljstvu, bračnim odnosima, prijateljstvu. Možemo da primetimo da se i mi kroz jedan odnos jako menjamo, kroz iskustvo se menjamo, a deca su ono najranjivije iskustvo koje mi ne možemo da izbegnemo. Možete da se razvedete, prestanete da budete prijatelji sa nekim, napustite posao, odselite se iz neke zemlje, ali dete je dete i ono nas uvek podseća na ono na čemu nismo radili i ono od čega se mi krijemo - rekla je Jelena.
Ona odgovara da li je uvek pozitivan rezultat kada se radi sa detetom?
- Mi često odgovornost prebacujemo na dete, da mi nešto radimo zbog njega, ali činjenica i ova priča o roditeljstvu je da mi budemo bolji, jer kada smo mi bolji onda će i drugima oko nas biti bolje. Dete samo iz sredine u kojoj su ljudi zdravi i u kojoj su dobri odnosi, može i ono da bude dobro. Onda kada upija energiju nečega što je na silu, opterećeno. U većini domova deca upijaju energiju koja je veliki stres. Često se bavimo stvarima koje nisu bitne, a ne vidimo suštinu - dodala je.
Kako roditelj treba da zna da će model koji nudi ovo predavanje biti adekvatan za nečiju porodicu.
- Imamo više predavanja iz različitih uglova i insistiramo na tome da nije jedno rešenje dovoljno niti dobro za svako dete. Bitno je da promišlajmo i postavljamo pitanja i sam rad na sebi nas vodi u pravcu onog što nam prija. U odnosima sa ljudskim bićem odmah dobijamo povratnu informaciju, jer dete menja odnos prema nama. Mi radimo na najbitnijem odnosu, a naš najbitniji posao da je izvedemo to mlado ljudsko biće na pravi put - kaže Jelena.
Ona otkriva i cilj učenja o roditeljstvu.
- Jelena od pre 10 ili 15 godina bi rekla da sve zna. Ipak, Jelena sada koja je roditelj dečaka od deset i devojčice od sedam godina, moram da kažem da su moji roditelji mene podigli najbolje što su znali u vremenu u koje je bilo takvo kakvo jeste i informacijama koje su bile takve kakve jesu. Mi živimo u jednom potpuno drugom vremenu. Saveti baka i deka da je porodiica ključ i da roditelji uvek moraju da nađu vremena da se bave svojom decom je suština i to se prenosi sa kolena na koleno, ali mi smo onda tu dodali tehnologiju i tri posla, jedan roditelj, drugi je na putu. Nisu bake i deke više tu, nemamo više onu mrežu podrške koju smo pre imali kada smo živeli u manjim zajednicama. Sada živimo u velikim gradovima, konstantnim gužvama. Vi kada se probudite, ne znate da li ste se vi probudili nervozni ili tako nešto vibrira oko vas da ste vi pokupili energiju nekog komšije koji je trubio, vikao ili neko gradilište je tu. Čovek mora da se izmesti iz svega toga, da oseti sebe, da bi imao čist ljudski odnos, za početak sa svojim detetom, onda sa partnerom - dodala je Jelena.
Roditelji kao uzori
Smiljana smatra da su roditelji najveći uzori deci.
- Ako deca gledaju nefunkcionalan odnos ili odnos u kom postoji fizičko nasilje, deca onda to usvajaju. Zato je bitno da partneri imaju tu usaglašenost i doslednost koliko god je moguća. Naravno da nije moguće biti sto posto dosledan, to je nerealan zahtev - kaže Smiljana i otkriva u šta oni kao Fondacija veruju:
- Verujem u obrazovanje, smatramo da je ono jako važno. Kroz programe koje razvijamo u Fondaciji, pored programa "podrška neperfekcija", koju radimo sa roditeljima potpuno besplato i roditeljima dece sportista, radimo neka istraživanja, želimo da promenimo neke narative, kao što je "batina je iz raja izašla". Roditelji koji su dobijali batine smatraju da je to potpuno legitimno. Na pitanje Jovane Joksimović da se često koristi izraz "lemali", umesto "tukli, Snežana objašnjava da iza svega toga stoji neprijatna emocija.
- Lakše im je da kažu "lemali". Teško je takođe nekim roditeljima da kažu da su njihovi roditelji radili nešto što njima dubinski nije prijalo - dodala je.
- Treba da stavljamo akcenat na ono što dete dobro radi, a ne stalno da se kritikuje i da to nadograđujemo.
Konfuzna deca
- To je etiketa. Moramo da vidimo šta to dete radi pa ga mi zovemo konfuznim. Možda ne može da se fokusira da radi domaći zadatak, kada se igra ide sa jedne na drugu igricu. To može da bude problem, jer nema fokus, pažnju, kontinuitet, nije posvećen. Takva deca potencionalno ne umeju da izaberu, imaju nisko samopouzdanje i samopoštovanje, skloni su da prave izbore koji mogu da ih dovedu do nekih posledica koje nisu dobre za njih. Zato je ova priča važna, da dete ume da bira šta je dobro za njega i da mođe da kaže meni se ovo ne dopada, da ima sigurnost od najranijeg uzrasta uz podršku roditelja, jer ako ona izostane to onda bude mnogo teško. Roditelji sami traže podršku - zaključila je Smiljana.
Jelena ističe da deca koja su odrastala u nefunkcionalnim porodicama i u budućnosti u partnerima traže slične stvari.
- Deca koja su odrastala u porodicu gde je vikanje ili su preovlađivali nasilne metode vaspitavanja i na taj način se pokazivala ljubav, oni na kraju iako izaberu partnera koji je sušta suprotnost tome, svejedno biraju takav metod izražavanja ljubavi. I sve dok je partner dobar prema njima, oni sve više reaguju na loše - kaže Jelena i otkriva kako bi volela da za deset godina definiše svoju sreću u odnosu sa decom. Sada, učeći i radeći na sebi, sprečavam sebe da projektujem neku daleku budućnost, stalno se pojavljuju neki strahovi. Iskreno i jedino želim samo da smo zdravi, jer iz tog zdravlja crpimo sve drugo. Onda imam samopouzdanja i energije za sve, mogu da putujem, da pratim svoju decu u svim njihovim poduhvatima. Pogrešno je što stavljam sebe na poslednje mesto, ali to je ta posledica onog ranog razvoja kada majke sebe stavljaju na poslednje mesto. Mi majke imamo toliko uloga, pogotovu kada su deca mala. Da radimo, u ovom modernom društvu ne možeš da ostaneš više ni kod kuće, da samo gajiš decu, jer mora da doprinosiš, skupo je odgajati decu. Oprostite ako mi ne verujete u ovo ako ja pričam, ali ja sam i te kako svesna kako se živi, jer bavim tim poslom - rekla je Jelena i dodaje da nije svakome primarno zdravlja.
- Mi kažemo da je zdravlje primarno, ali ne ležemo da spavamo na vreme. Ja imam narukvicu koja me podseća na sve moje obaveze. Posvetila sam svoj život nekim vrednostima i principima, trudim se da ostanem dosledna u tome, ali je jako teško u društvu koje ne podržava te vrednosti. Ne podržava vrednosti jedne porodice, zdravlja, postali smo zavisnici u mnogim sektorima i jako je teško ostati zdrav i daleko planirati budućnost - zaključila je Jelena Đoković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
(K1/Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO