Deca u Japanu od malih nogu uče kako da budu samostalna. U njihovim vaspitanju je često prisutna disciplina, a u vaspitanju se takođe koristi metod nagrade i kazne. Ipak, kod kažnjavanja, japanski roditelji imaju određena pravila:
1. Ne kažnjavaju svoje dete u javnosti
Američka spisateljica Kejt Luis rekla je da je godinama živela i radila u Japanu. To joj je dalo posebno duboka razmišljanja kada je bila svedok japanskog načina obrazovanja i vaspitanja deteta. Konkretno, za toliko godina nikada nije videla japanske roditelje da se ljute ili viču na svoju decu u javnosti ili pred strancima. Ako dete pogreši, roditelji će razgovarati sa detetom nasamo, neće ga grditi javno ili pred drugima. Ovaj pristup pomaže deci da održe svoje samopoštovanje.
2. Kazne samo za dela
Kada deca pogreše, mnogi roditelji imaju tendenciju da se naljute povezujući jednu grešku sa drugom, od današnje priče do prošlosti. Jedna od grešaka jeste što roditelj pored trenutne greške, pripiše detetu još greški koje je uradilo nekada. Međutim, japanski roditelji se često fokusiraju samo na kažnjavanje grešaka svoje dece. Na primer, kada deca prospeju hranu, zaprljaju pod, od njih će se tražiti da sama počisti kako bi zapamtila svoje greške i izbegla da ih ponavljaju. Ovakav način rada pomaže deci da budu svesni grešaka sadašnjosti, a ne da im se na teret stavlja sve što su ikada uradili.
3. Ne dozvoljavaju detetu da gleda TV
Japanski roditelji govore "Isključi TV, uključi ideju". Uvek su svesni da je za gledanje televizije potrebno vreme i da deca mogu da postanu zavisna. Stoga, gašenje televizora nije samo metod disciplinovanja i kažnjavanja dece, već se smatra principom koji se primenjuje svakodnevno. Da bi promenili pažnju dece, ponudiće zdravije, korisnije igre na otvorenom.
4. Poštuju osećanja deteta
Japanski roditelji su poznati kao strogi ljudi, ali uvek poštuju svoju decu i njihova osećanja. Ova svest podstiče roditelje da uvek ograniče grube reči ili ponašanja koja povređuju decu koliko god je to moguće. Bez obzira kada dete pogreši, koliko su roditelji ljuti, oni uvek na prvo mesto stavljaju osećanja svoje dece. Roditelji će sesti sa svojom decom, iskreno ukazati na stvari koje deca ne rade kako treba, zatim će dati primer ili uputiti decu da isprave svoje greške.
5. Disciplina dolazi sa nagradom
Japanski roditelji često podstiču i hvale postupke svoje dece kada shvate svoje greške i isprave se. Mnoge porodice veruju da će mehanizam nagrade i kazne pomoći deci da shvate važnost pokušaja da se promene. Kada se efekat promeni pozitivno, deca će biti prepoznata i cenjena od strane roditelja i odraslih. Odatle će japanska deca imati bolji osećaj samopažnje i prilagođavanja ponašanja, piše Vietnaminsider.
6. Bez nagovaranja
Mnogi roditelji često preuzimaju inicijativu da uteše i umire kada vide nervozno dete. Međutim, Japanci to obično ne rade. Kada deca imaju napade besa, vrište, glasno plaču, jednostavno ih ostavljaju da se sami smire. Ova metoda čini da deca shvate da manipulisanje odraslima nije efikasno sredstvo da dobiju ono što žele.
7. Uče svoju decu disciplini od malih nogu
Japanske porodice smatraju da je od malih nogu potrebno podsticati disciplinu kod dece kako bi kasnije deca mogla da se ponašaju kako treba kada odrastu. Stoga su japanski roditelji od prvih godina postavili pravila ponašanja kako bi pomogli deci da prilagode svoje ponašanje i formiraju dobre navike. Postepeno, deca nisu pod kontrolom drugih, ali i dalje mogu razviti tu naviku u skladu sa sopstvenim mogućnostima.
Disciplina može da varira u zavisnosti od uzrasta deteta i perspektive roditelja. U svakom slučaju, japanski roditelji i dalje pomažu deci da razmišljaju, procenjuju i prilagođavaju sopstveno ponašanje.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)