Kako na svojim predanjima često ističe italijanski psihijatar Paolo Krepet većina problema naše dece proizlazi iz kategorije roditelja koji su odbacili svoju tradicionalnu ulogu i odlučili deci da budu prijatelji.
"Kad je prisutan preblagi odgoj, to nije dobro. Mi više nemamo decu, već male Bude kojima se divimo i koji smeju sve. Oni biraju gde će se jesti, u koji zabavni centar ići, koji će se film gledati. Postali smo roditelji koji uvek kažu da. Ali ovo je pogrešno. Neće im uvek svi povlađivati. Kad odrastu, neko će im reći ne. Možda pri prvoj ljubavnoj frustraciji. Možda na prvom poslu. Roditelji odlaze na prvi poslovni sastanak sa svojim 26-godišnjim sinom. Zatim imamo ljude koji ne šalju decu na edukacije da im tamo ne bi bilo hladno. Takvi roditelji su katastrofa. Ne možemo generalizirati, ali u mnogim je slučajevima tako".
Zašto su roditelji spremni uvek reći da svojoj deci? On to objašnjava ovako: "Krivi su oni koji su im rekli da su odgovornosti problem, a zapravo su one merilo kojim se meri nečiji rast. Odgovornosti i sposobnost preuzimanja kontrole nad vlastitim životom definišu odraslu osobu i razlikuju je od deteta. Ideja o generaciji večnih adolescenata u četrdesetoj stvarno vam ledi krv u žilama."
BONUS VIDEO:
(Rijekadanas/Yumama/T.A.S.)