Jedna od prvih stvari koje uradite ujutru jeste da skinete pidžamu i obučete odelo koje ćete da nosite tokom dana. Ipak, vašem mališanu često ovaj proces nije logičan, zar ne? Vaše dvogodišnje ili trogodišnje dete uopšte nije zainteresovano za izvođenje ovog rituala. I nikada nije spremno da se rastane od pidžame. Jedina prihvatljiva alternativa za njega je da jednostavno hoda okolo bez odeće.
Ako vam se svako jutro pretvori u iscrpljujući duel sa detetom koje ne želi da se presvuče, evo nekoliko ideja koje vam mogu pomoći da zaustavite ovo ludilo i ujutru smanjite viku, plač i jurnjavu.
1. Neka sam/sama izabere odeću
Najvažniji savet koji roditelji veterani mogu dati novim mamama i tatama je sledeći: Pošto su dvogodišnjaci i trogodišnjaci opsednuti kontrolom bilo čega u svom životu, dajte im tu priliku tako što ćete im dozvoliti da sami odaberu svoju garderobu ujutru. Ali bolje je da ne moraju da prave težak izbor između gomile različitih odevnih predmeta, što može da se završi histerično. Stoga izbor treba da bude jednostavan – na primer, između plave i žute majice, ili između oblačenja prvo majice pa pantalona, ili obrnuto.
Ali, nažalost, vredi priznati da davanje mogućnosti vašem detetu da odabere svoju odeću neće rešiti sve probleme. Izbor koji napravi u korist, recimo, plave majice uopšte ne garantuje da će ona završiti na njegovom telu – jedno iz drugog uopšte ne sledi. Dakle, sledeće treba da delujemo kreativno.
2. Pretvorite oblačenje u igru
Dete će biti spremnije da radi šta želite ako ceo proces nije uokviren kao dosadna dužnost, već kao zabavna igra. Evo nekoliko ideja o tome:
- obucite svoje dete u trku da vidite ko je brži i pustite ga da pobedi
- pretvarati se da je oblačenje olimpijski sport i komentarisati ono što se dešava u stilu sportskih komentatora
- pustite pesmu "I Like To Move It" iz crtanog filma "Madagaskar" i izazovite svoje dete na takmičenje da vidite da li može da se
- obuče pre nego što se pesma završi
- postavite detetu cilj da se obuče pre nego što izgovorite sva slova azbučnim redoledom ili brojanjem do određenog broja
- organizujte komičnu "tuču" između odevnih predmeta kojih će dete danas nositi – "Maša želi da me nosi!", "Ne, Maša želi mene da nosi!";
- Podmitite svoje dete obećanjem da ćete nakon što se obučete učiniti nešto prijatno, kao što je ispeći njegove omiljene palačinke za doručak. Ovo, naravno, nije igra, ali fraze poput "nakon što se obučete, uradićemo..." pružiće detetu uzbudljivu perspektivu bliske budućnosti - a sam proces oblačenja će ostati neprimećen.
3. Ako ste očajni i isprobali ste sve: dali ste mu da napravi izbor odeće, pretvorili oblačenje u jednu ili drugu igru - i sve je funkcionisalo neko vreme, ali je onda prestalo. A sada ste toliko umorni od suočavanja sa ovim problemom svaki dan da želite da vrištite. Dakle, vreme je da isprobate neke od nepopularnih opcija: uključite crtaće za svoje dete dok ga oblačite ili obuci ga dok spava. Dete u ovom trenutku može biti u polusnu, što je samo vama u korist – u ovom stanju će instinktivno poslušati vaša uputstva bez svog uobičajenog otpora.
Ipak, ovim "trikovima" se služite samo u krajnjoj nuždi, jer važno je da dete nauči da je važno da ima rutinu oblačenja i presvlačenja, a to neće moći ako ga presvlačite tokom spavanja. Podsećajte sebe često da će vaša beba neizbežno odrasti – a to će se desiti čak i brže nego što biste želeli – i da će se ujutro obući. Bez vrištanja, nasilnog plača, bacanja odevnih predmeta po celoj prostoriji i trčanjabez odeće po kući.
(Yumama)
BONUS VIDEO: