Neki roditelji često imaju strahove za budućnost svog deteta, koji se, dubinskom analizom, pokazuju potpuno neosnovani. Povećana anksioznost može dovesti do nemira, pa čak i napada panike, a to takođe preti preteranom zaštitom, a dete u takvoj porodici takođe rizikuje da odraste u uznemirenu osobu.
Razlozi za ove neosnovane strahove često izmiču pažnji odraslih, ali se mogu povezati sa bilo čim: od teške i dugo očekivane trudnoće do projekcije sopstvenih neuspeha na dete. Koje su opasnosti od toga i kako razumeti da ste otišli predaleko sa svojom anksioznošću? Evo nekih karakteristika koje će vam pomoći da shvatite da li ste zabrinuti zbog stvarnih problema ili se previše opterećujete.
"Veoma je važno ne razumeti osećaj anksioznosti, jer taj osećaj može biti objektivan. Uzmimo, na primer, situaciju kada dete ne dolazi kući iz sportske sekcije u 21 sat, ali obično se vraća oko 20 sati. Još je gore ako ne odgovara na pozive. Naravno, mama se brine, počinje da zove drugare, zove učiteljicu, traži gde bi mogao da ode. Ovde ovu majku ne možemo nazvati anksioznom, jer je njena anksioznost objektivna, postoji razlog za zabrinutost. I ova anksioznost gura majku na određene radnje koje mogu biti veoma korisne. Možda je dete bilo u nevolji. Možda se nešto dogodilo. I zaista, majčine pretrage i radnje će pomoći detetu da ga pronađe i pomogne. Stoga takvog roditelja ne nazivamo anksioznim." - objašnjava psiholog Marija Šatalova.
Kako prepoznati prave znakove anksioznosti kod roditelja - ovo su 7 najčešćih, da li ih vi imate?
1. Stalni osećaj anksioznosti. Normalno je da se osećate situaciono nervozno kada se desi nešto neočekivano. Na primer, na igralištu je vaše dete palo niz tobogan i povredilo se. Svaki roditelj će doživeti stres u ovakvom trenutku. Ali ako vas stalno proganja osećaj anksioznosti, svaki put kada pomislite da će dete sigurno pasti i povrediti se, a vi izbegavate igrališta, to je već povećana anksioznost.
2. Predviđate događaje. To su misli koje trče napred, odnosno ništa se još nije dogodilo, ali u vašoj glavi je već potpuna katastrofa. Ako se radnja od koje se plašite još nije dogodila (a možda se nikada neće dogoditi), a vi već ponavljate ovaj scenario u svojoj glavi. To se može odnositi i na strah od ozbiljne bolesti i na banalnije stvari, na primer, loš uspeh deteta u školi.
3. Anksioznost vas sprečava da radite. Govorimo o situacijama u kojima vas briga za dete sprečava da se bavite svojim poslom. Kada je u vrtiću ili školi, ne možete da radite niti da obavljate bilo kakve zadatke jer stalno razmišljate o nečem lošem. Kao rezultat toga, napuštate sve što radite i idete po dete, posvećujući mu sve svoje vreme.
4. Plašite se da ostavite svoje dete kod drugih rođaka. Štaviše, ne govorimo o onim babama i dekama koji zbog godina ili zdravstvenog stanja ne mogu da drže dete na oku na ulici. A ne o onima koji objektivno predstavljaju pretnju po dete.
"Anksioznost može biti objektivna (o tome smo ranije govorili), a može biti i subjektivna. Upravo to je tipično za anksiozne roditelje. Pre je kvalitet ličnosti kada je povećan nivo anksioznosti ugrađen u ličnost osobe i javlja se u situacijama kada nema pretnje. Na primer, dete se igra sa loptom na travi. I u to vreme moja majka razmišlja: "Šta ako sada udari loptu i izvrne nogu? Šta ćemo da radimo?" I to je to, slika je počela da se pojavljuje, a majka se već zeznula i odvela nesrećno dete kući, ne dozvoljavajući mu da završi igru.
Dete može mnogo da pati od anksioznog roditelja, jer će sigurno postojati ograničenja koja će roditelj stvoriti kako bi smirio svoju anksioznost. Ali, pošto ovo može biti pristrasna situacija, to može u velikoj meri ograničiti i smanjiti kvalitet života deteta."
5. Komunikacija sa detetom se pretvorila u hiperkontrolu. Ako to primetite zato što ste zabrinuti za svoje dete (njegovo zdravlje, budućnost, školski uspeh i tako dalje), ne razgovarate s njim od srca do srca, već ga samo kontrolišete. Kada vidite da se vaša komunikacija sa detetom pretvorila u stalne pritužbe, sukobe, i da od toga nema zadovoljstva, možda je vreme da se obratite psihologu.
6. Imate fizičke simptome. Ovo mogu biti simptomi karakteristični za napad panike. Pored anksioznih misli, mogu se javiti znojenje dlanova, ubrzan puls i drugi znaci predstojećeg napada.
7. Vaši roditelji su bili zabrinuti. Deca koja su odrasla sa anksioznim roditeljima imaju veći rizik od nasleđivanja ovih osobina. Anksioznost uvek ima neki razlog, ali u mnogim slučajevima proizilazi iz iskustva iz detinjstva, ili iz nekih situacija koje su vam se ranije dogodile i ostavile takav pečat. To mogu biti i stavovi koje vam je usadila prethodna generacija.
Važno je da rešite ovo pitanje sa specijalistom ako utiče na kvalitet vašeg života ili života vašeg deteta. Ne bi trebalo da ignorišete anskioznost, već radite na na sebi.
(Yumama)
BONUS VIDEO: