- Roditeljima često prija mirno i poslušno dete, ali stalne pohvale na taj račun mogu da ga nauče da potiskuje potrebe i osećanja.
- Takva deca kasnije često izbegavaju sukobe, teško traže pomoć i stalno brinu da ne razočaraju druge i zanemaruju svoje želje i potrebe.
Činjenica je da roditeljima odgovara kada imaju mirno i poslušno dete jer je takvog mališana mnogo lakše odgajati nego onog sa kojim stalno morate da se ubeđujete oko svega. I kada imaju takvo, poslušno dete, koje se ne buni ni zbog čega, roditelji često umeju da ga pohvale i kažu mu kako je dobro i mirno, a to sve, naravno, rade iz najveće ljubavi.
Međutim, ono što ne znaju je da ovakve pohvale mogu da ostave neočekivane posledice.
Deca koja stalno dobijaju pohvale zbog toga što su mirna, poslušna, nenametljiva, vremenom mogu da nauče da je najbolje da budu što manje zahtevna, da ne traže previše i da svoje potrebe stave u drugi plan. Ovakvi obrasci mogu da ih prate i kada odrastu.
Evo koje osobine mogu da se razviju kod ovakvih mališana.
1. Po svaku cenu izbegavaju sukobe
Odrasli često misle da čine dobru stvar kada hvale dete zato što je mirno i poslušno. Međutim, takve pohvale mogu nenamerno da umanje značaj njegovih osećanja. Dete može da stekne utisak da je drugima najdraže onda kada je nasmejano, zadovoljno i kada se ni zbog čega ne buni.
Zbog toga kasnije može da pomisli da radi nešto pogrešno čim se naljuti ili uznemiri. Čak i kada ima sasvim opravdan razlog da se suprotstavi tuđem mišljenju ili kaže da ga je nešto povredilo, radije će ćutati jer veruje da bi time samo pogoršalo situaciju.
Tako dete može da usvoji uverenje da će svaka rasprava trajno narušiti njegove odnose sa drugima, pa će sukobe izbegavati čak i kada je važno da zauzme stav i zaštiti sebe.
2. Teško im je da zatraže pomoć
Jedna od osobina dece koja se smatraju lakom za vaspitanje jeste samostalnost. Kada im nešto treba, ona se često potrude da to sama reše. Zbog toga ih odrasli hvale što ne traže pomoć kao druga deca.
Vremenom, međutim, mogu da počnu da veruju da su sve njihove potrebe koje ne mogu sami da zadovolje zapravo opterećenje za druge. Umesto da zatraže pomoć, ponašaju se kao da im ništa nije potrebno.
Iako takvo ponašanje spolja može da deluje kao velika zrelost i samostalnost, ono može ozbiljno da utiče na njihovo mentalno i emocionalno zdravlje.
3. Zanemaruju sopstvene želje
Neki ljudi toliko se naviknu da rade ono što drugi žele da im postane neprijatno čak i kada ih neko pita šta bi oni sami izabrali. Moguće je da su još u detinjstvu bili poznati kao deca sa kojom je lako izaći na kraj.
Odustajanje od sopstvenih želja kako bi svi drugi bili zadovoljni karakteristično je za ljude koji stalno nastoje da udovolje drugima. Ova deca lako usvajaju takav obrazac jer su navikla da drugima prepuštaju da odlučuju.
Veruju da olakšavaju život svima oko sebe kada se jednostavno slože sa tuđim izborima. Neko je verovatno, makar i nenamerno, dodatno učvrstio to uverenje.
4. Uvek brinu o svojim prijateljima
Podrška u prijateljstvu važna je za svačije blagostanje, ali ona mora da bude uzajamna. Teško je održati zdrav odnos kada jedna osoba stalno preuzima ulogu terapeuta čitavog društva, sluša tuđe probleme i pokušava da ih reši.
Upravo u toj ulozi često se nalaze deca koja su navikla da budu mirna i ne zahtevaju mnogo. Pošto su naučila da pomažu drugima, rešavaju njihove probleme i ne govore o sopstvenim osećanjima, lako im postaje da uvek budu dostupna svima.
Problem je u tome što pritom mogu da potiskuju sopstvene emocije i zanemaruju ono što je njima potrebno. Navikli su da budu oslonac drugima, ali im je mnogo teže da prihvate da i sami ponekad imaju pravo na podršku.
5. Osećaju se bolje kada su stalno produktivni
Deca koja su često hvaljena zato što su dobra, poslušna i ne stvaraju probleme mogu da usvoje poruku da najviše vrede onda kada su nekome korisna.
Vremenom možda više neće biti dovoljno samo da nikoga ne uznemiravaju. Počeće stalno da traže načine da budu od pomoći, obavljaju zadatke i ispunjavaju tuđa očekivanja. Tako mogu da upadnu u začarani krug preterane produktivnosti, u kojem osećaju da uvek moraju nešto da rade kako bi opravdala sopstvenu vrednost.
Čak i kada odrastu, teško im je da se opuste i odmore bez osećaja krivice. Duboko veruju da njihova vrednost zavisi od toga koliko su uradili za druge, pa im je teško da prekinu taj obrazac.
6. Stalno se plaše da će nekoga razočarati
Paradoks odrastanja u ulozi "dobrog deteta" jeste to što takve osobe retko namerno uznemiravaju druge, a ipak neprestano brinu da bi to mogle da učine.
Pokušavaju da prate raspoloženje svih oko sebe i često pridaju prevelik značaj sitnicama. Na primer, mogu da se zabrinu ako im neko ne odgovori odmah na poruku ili da pomisle da je druga osoba ljuta na njih, iako za to nemaju nikakav konkretan razlog.
Deca čija su osećanja bila umanjivana ili zanemarivana mogu i u odraslom dobu da strahuju da su drugi ljuti na njih. Iako roditelji najčešće nemaju nameru da detetu poruče da njegova osećanja nisu važna, ono ipak može da usvoji upravo takvo uverenje.
7. Teško donose odluke za sebe
Deci koja su navikla da budu poslušna obično nije potrebno da im neko stalno govori šta da rade. Ipak, kada odrastu, mogu da imaju velike poteškoće sa donošenjem odluka jer im je važnije da udovolje drugima nego da izaberu ono što će njih same učiniti srećnim.
To može da ih navede da odaberu zanimanje koje ih uopšte ne privlači ili upišu fakultet koji zapravo ne žele. Umesto da osluškuju sopstvene želje, osećaju da moraju da žive u skladu sa očekivanjima porodice i okoline.
Takav način života može da dovede do velikog nezadovoljstva i osećaja da su izneverili sami sebe.
Nije teško zamisliti da se takva osoba jednog dana probudi i shvati da zapravo ne voli život koji je izgradila. Možda je izabrala baš taj put zato što su ga drugi želeli za nju, a ne zato što je to zaista bio njen izbor.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
