Vaspitanje je jedan od najzahtevnijih zadataka sa kojima se roditelji susreću. Gotovo svaka mama i tata žele da njihovo dete bude srećno, uspešno i bezbedno, pa se trude da ga zaštite od svih opasnosti. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterana zaštita može imati i neželjene posledice.
Valentina Krasnikova, majka 17 dece, društvena aktivistkinja, autorka knjiga i edukatorka za roditeljstvo, ističe da postoje tri zabrane koje, ako se često koriste, mogu negativno uticati na razvoj deteta i njegovo samopouzdanje.
1. Zabrana da se dete udari ili padne
Na svakom dečjem igralištu mogu se čuti iste rečenice:
- „Ne trči, pašćeš!“
- „Ne penji se, udarićeš se!“
- „Skloni se od ljuljaške!“
- „Ne diraj pesak, prljav je!“
Naravno da roditelji žele da zaštite dete od povreda, ali kada svaki njegov pokret kontrolišu i sprečavaju, ono ostaje uskraćeno za dragocena iskustva.
Kroz igru deca uče gde su njihove granice, razvijaju koordinaciju, procenjuju rizik i razumeju uzročno-posledične veze. Ako im se ne dozvoli da samostalno istražuju svet, mogu početi da ga doživljavaju kao mesto puno opasnosti, a vremenom gube sigurnost u sebe.
To, naravno, ne znači da roditelji treba da ignorišu situacije u kojima je dete zaista ugroženo. Njihova uloga je da postave jasna pravila kada postoji stvarna opasnost po život i zdravlje, poput istrčavanja na ulicu ili kupanja bez nadzora odraslih.
2. Zabrana da dete pogreši
Savremeni roditelji često imaju velika očekivanja od svoje dece. Žele da budu uspešna u školi, sportu, muzici ili drugim aktivnostima, pa svaku grešku doživljavaju kao neuspeh koji treba sprečiti.
Kada dete stalno sluša da ne sme da pogreši ili kada roditelji pokazuju razočaranje posle svakog neuspeha, ono počinje da razvija strah od grešaka.
U galeriji ispod pogledajte slike koje je podelila devojka koju je muž prevario sa majkom!
Takav strah može da uguši inicijativu, kreativnost i želju da isproba nešto novo.
Greške su, međutim, sastavni deo učenja. Upravo kroz sopstvena iskustva dete razvija sposobnost rešavanja problema, uči da preuzima odgovornost i postaje otpornije na životne izazove.
Roditelji ne treba da slave greške, ali je važno da ih prihvate kao priliku za učenje, a ne kao razlog za kritiku.
3. Zabrana da dete iznese svoje mišljenje
Kako dete raste, prirodno je da počinje da postavlja pitanja i traži objašnjenja za pravila koja postoje u porodici.
Posebno u periodu od oko 10. ili 12. godine, deca žele da razumeju zašto im nešto nije dozvoljeno i da iznesu svoje argumente. To ne znači da roditelj gubi autoritet.
Naprotiv, dete treba da zna da roditelj donosi konačnu odluku, ali i da ima pravo da sasluša njegovo mišljenje. Ako dete nema priliku da izrazi svoje stavove ili osećanja, može odrasti u osobu koja teško brani svoje interese ili potiskuje emocije. Kada roditelji dozvole razgovor i argumentovanu raspravu, dete razvija osećaj da je uvaženo i lakše gradi samopouzdanje.
Kakve posledice mogu ostaviti preterane zabrane?
Prema mišljenju stručnjaka, stalne i stroge zabrane mogu dovesti do različitih obrazaca ponašanja. Neka deca odrastaju u odrasle osobe koje stalno čekaju da neko drugi donese odluke umesto njih. Druga nauče da kriju svoje postupke, izbegavaju pravila i postanu nepoverljiva prema autoritetima.
Treća se, čim steknu slobodu, potpuno otmu kontroli jer pokušavaju da nadoknade sve ono što im je tokom detinjstva bilo uskraćeno. Granice su potrebne, ali ne i zastrašivanje
Stručnjaci naglašavaju da su pravila i ograničenja važan deo vaspitanja, ali da zabrane ne smeju biti zasnovane na strahu. Svako pravilo treba da ima jasan razlog koji dete može da razume, a posledice njegovog kršenja treba da budu logične i primerene uzrastu.
Kada roditelji pronađu ravnotežu između slobode i granica, deca odrastaju u samostalne, odgovorne i sigurne ljude koji se ne plaše izazova i veruju u sopstvene sposobnosti.
BONUS VIDEO:
