Svako dete će se ponekad suprotstaviti roditelju, odgovoriti na pravilo ili pokušati da izbori više slobode. To je normalan deo odrastanja. Međutim, kada određene rečenice postanu deo svakodnevne komunikacije, možda više nije reč samo o običnom dečjem prkosu.
Naravno, ako dete jednom u ljutnji izgovori nešto sa ovog spiska, to ne znači automatski da vas ne poštuje. Mnogo su važniji način na koji razgovara sa vama, ton kojim se obraća i koliko se često takve situacije ponavljaju.
1. „Ti nisi moj šef“
Kako dete odrasta, prirodno je da želi sve više samostalnosti, ali to ne znači da roditeljska pravila prestaju da važe. Ako ovu rečenicu često koristi čim mu postavite granicu ili nešto zatražite od njega, moguće je da ispituje dokle može da ide.
2. „Baš me briga šta ti kažeš“
Dete ima pravo da se ne slaže sa roditeljem, ali ovakvom rečenicom zapravo poručuje da ne želi ni da sasluša ono što mu govorite. Ako se razgovori redovno završavaju na ovaj način, naročito pred drugim ljudima, problem možda više nije samo u različitom mišljenju.
3. „Sramotiš me“
Roditelji umeju da budu neprijatni deci, posebno tinejdžerima, i to nije ništa neobično. Ipak, postoji razlika između toga da dete kaže da mu je zbog nečega neprijatno i toga da namerno pokušava da ponizi roditelja pred drugima.
4. „Zašto bih te slušao?“
Pitanje „Zašto?“ samo po sebi nije bezobrazno. Sasvim je normalno da dete želi da razume zbog čega neko pravilo postoji. Međutim, ako se „Zašto bih te slušao?“ izgovara uz kolutanje očima, podsmeh ili izazivački ton, verovatnije je da nije reč o želji za objašnjenjem, već o odbijanju roditeljskog autoriteta.
U galeriji ispod pogledajte slike Bojčinske šume nadomak Beograda koja je sjajno mesto za izlet sa decom!
5. „Ničiji roditelji nisu kao vi“
Gotovo svaki roditelj je barem jednom čuo da „svi drugi smeju“. Deca prirodno porede pravila u svojoj porodici sa onima koja važe kod njihovih prijatelja, naročito kada nešto žele da dobiju. Ipak, pravila druge porodice ne moraju biti pravila vaše.
6. „Pusti me na miru“
Deci je potrebno vreme za sebe i ova rečenica sama po sebi ne mora da bude problem. Međutim, ako dete tako reaguje svaki put kada pokušate da razgovarate sa njim, pomognete mu ili date savet, vredi obratiti pažnju na način na koji međusobno komunicirate.
7. „To nije moj problem“
Deca treba da nauče da njihovi postupci utiču i na druge ljude. Ako dete odbija da pomogne ili pokazuje da ga nije briga kako je njegovo ponašanje uticalo na nekoga, ovakva rečenica može ukazivati na nedostatak obzira prema drugima.
8. „Radiću šta hoću“
Želja za slobodom potpuno je normalan deo odrastanja, ali sloboda podrazumeva i odgovornost. Kada dete kaže da će uraditi ono što želi bez obzira na dogovor ili postavljenu granicu, jasno pokazuje da pravilo ne želi da prihvati.
9. „Kako god“
Kratko „kako god“, naročito uz kolutanje očima ili podsmeh, često služi da dete prekine razgovor koji mu se ne dopada. Umesto da sasluša roditelja ili objasni svoje mišljenje, ono na taj način poručuje da je razgovor za njega završen.
Najvažnije je, ipak, ne zaključivati odmah da dete „ne poštuje roditelje“ samo na osnovu jedne rečenice. Deca testiraju granice, posebno u periodima kada postaju samostalnija. Mnogo je važnije posmatrati obrazac ponašanja, učestalost takvih odgovora i spremnost deteta da razgovara i prihvati dogovor.
BONUS VIDEO:
Miss7MAMA/Yumama
