- Nisko samopouzdanje može da ima negativan uticaj na život dece.
- Neki skriveni znaci mogu roditeljima da ukažu na nisko samopouzdanje kod dece.
Svaki roditelj želi da njegovo dete odrasta srećno, sigurno u sebe i spremno da se suoči sa izazovima. Međutim, u užurbanom porodičnom životu nije uvek lako primetiti da dete ima problem sa samopouzdanjem.
Stručnjaci upozoravaju da je važno na vreme prepoznati znake koji mogu ukazivati na to da dete sumnja u sebe, jer samopouzdanje igra veliku ulogu u njegovom emocionalnom razvoju.
Mentalni trener za razvoj psihološke otpornosti Sindra Kampof izdvojila je tri upozoravajuća znaka na koja bi roditelji trebalo da obrate pažnju.
1. Dete stalno govori loše o sebi
Jedan od najočiglednijih znakova niskog samopouzdanja jeste kada dete često kritikuje sebe ili se dugo okrivljuje nakon neuspeha.
Ako izgovara rečenice poput: "Ja sam potpuni promašaj" ili "Nikad mi ništa ne uspeva", važno je da mu pomognete da shvati da ga jedan neuspeh ne određuje. Umesto da fokus bude na grešci, razgovarajte o tome šta je iz tog iskustva moglo da nauči. Na taj način dete uči da su greške sastavni deo odrastanja i prilika za napredak.
Kampof, koja radi sa sportistima na prevazilaženju neuspeha, savetuje i jednostavnu tehniku – da dete simbolično "otrese" sa sebe osećaj razočaranja. Ovaj mali fizički pokret može pomoći da lakše ostavi negativne emocije iza sebe.
2. Neprestano se poredi sa drugima
Poređenje sa vršnjacima je normalan deo odrastanja, ali kada postane učestalo i dete stalno misli da su drugi bolji, uspešniji ili lepši od njega, to može biti znak narušenog samopouzdanja.
Kako objašnjava Kampof, poređenje nam pomaže da pronađemo svoje mesto u svetu, ali problem nastaje kada dete svoju celokupnu vrednost meri u odnosu na druge.
Roditelji mogu da mu pomognu tako što će razgovarati o tome šta ono zaista želi da postigne i usmeriti ga na ciljeve na koje može da utiče sopstvenim trudom, umesto da se stalno upoređuje sa drugima.
3. Promene u govoru tela i manjak energije
Dete možda neće otvoreno reći da se oseća nesigurno, ali njegovo telo može poslati jasne signale.
Pognuta ramena, izbegavanje kontakta očima, ređe osmehivanje ili primetan manjak energije mogu biti pokazatelji da se bori sa negativnim mislima o sebi.
Stručnjakinja savetuje roditeljima da ne umanjuju dečja osećanja rečenicama poput: "Ma, razvedri se" ili "Nije to ništa". Mnogo je korisnije da pomognu detetu da prepozna i imenuje emociju koju oseća.
Ako detetu teško pada da govori o svojim osećanjima, može pomoći jednostavna metoda PCR (Pause – Calm Down – Respond), odnosno:
- Zastani – napravi kratku pauzu.
- Smiri se – nekoliko dubokih udaha može pomoći da emocije oslabe.
- Reaguj – tek kada se smiri, dete može da razmisli kako želi da odgovori na situaciju.
Kako ističe Kampof, upravo sposobnost da dete nauči da reguliše svoje emocije doprinosi razvoju samopouzdanja i pomaže mu da se lakše nosi sa izazovima i pritiskom.
Ako primetite jedan od ovih znakova, to ne znači da vaše dete nužno ima ozbiljan problem sa samopouzdanjem. Ipak, vredi razgovarati s njim, pružiti mu podršku i pokazati da su greške, nesigurnost i teške emocije normalan deo odrastanja. Ukoliko se ovakvo ponašanje zadržava duže vreme ili utiče na svakodnevno funkcionisanje deteta, korisno je potražiti savet psihologa ili drugog stručnjaka za mentalno zdravlje dece.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
