- Roditeljima najteže pada to što svoju decu ne mogu da sačuvaju od svake neprijatnosti.
- Važno je da ih puste da se u nekim takvim situacijama sami snađu, kako bi naučili da se nose sa neprijatnim događajima i emocijama.
Roditelji bi uradili sve što mogu kada bi mogli da svoju decu sačuvaju od svake neprijatnosti ili lošeg iskustvo. Međutim, to nažalost nije moguće jer, kao što znamo, život se ne sastoji samo od lepih trenutaka, već i od onih drugih, koji nas zapravo uče da ove lepe i srećne cenimo još više.
Međutim, uprkos tome što znamo da naša deca moraju da prođu i kroz neke dečje svađe i slične situacije u kojima će neizbežno nekad biti i povređena, teško nam je da u nekim takvim situacijama ne "intervenišemo"i ne pokušamo da rešimo problem umesto deteta. A to je mač sa dve oštrice i verovatno jedna od najtežih stvari u roditeljstvu - da ne stojite između svog deteta i teških, neprijatnih životnih situacija, već da smognete snage i budete neko ko će detetu pružiti podršku i usmeriti ga da samo prođe kroz to.
Jako je važno da dete u teškim životnim situacijama - čak i one koje nama mogu da deluju bezazleno deci mogu da budu teške, neprijatne - zna da ima kome da se obrati i od koga da zatraži podršku, savet.
Evo koje važni stvari roditelji shvate kada počnu da svom detetu budu podrška, umesto da pokušavaju da kontrolišu i popravljaju njihova iskustva.
1. Ne možete da odlučujete šta ostaje sa njima, a šta ne
Jako je važno da budete pažljivi i promišljeni u vezi sa domom koji stvarate, vrednostima koje pokazujete i načinom na koji razgovarate sa svojim detetom o stvarima koje su važne. Ali ne možete da odlučite šta će od svega toga sa njim "ostati", a šta neće. Neke životne lekcije oko kojih ste se trudili bi njima mogle da promaknu, a neka uspustva stvar koju ste rekli i koje se jedva i sećate, može da postane nešto što će sa njima ostati decenijama. Trenutak kada ste se lepo snašli u nečemu možda neće zapamtiti – a trenutak kada ste pogrešili možda je upravo ono što im je trebalo da vide da bi naučili nešto važno.
Deca upijaju ono što su spremna da upiju, redosledom koji njima ima smisla, a ne vama. Metaforički rečeno, vi birate podatke koje ćete da unesete, a dete bira način na koji će da ih obradi.
2. Njihova verzija detinjstva neće se podudarati sa vašom
Vi ćete se često sećati truda, namere, brige koju ste uložili u detinjstvo svojih mališana, a oni će se sećati kako su se osećali - i to nije uvek ista stvar. Trenutak koj je za vas bio rutina o kojoj i ne razmišljate u njihovom sećanju može da ostane zauvek jer je, recimo, ta rutina činila da se osećaju voljeno i sigurno. S druge strane, trenutak oko kojeg ste se vi posebno potrudili dete možda neće ni zapamtiti.
Njihovo detinjstvo nije onakvo kakvo vi pokušavate da im date, već onakvo kakvim ga oni doživljavaju. Te dve stvari se preklapaju, ali nisu identične – i jaz između njih nije neuspeh vašeg roditeljstva. To je samo udaljenost između iskustva dve različite osobe.
3. Ne možete ih zaštititi od zaključaka koje će izvući o sebi
Deca grade svoj identitet i mišljenje o sebi na osnovu "milion" različitih stvari i vi ne možete da utičete na svaku od njih, a ne možete čak uvek ni da znate šta sve tačno utiče na zaključke koje dete donosi o sebi. Komentar nastavnika. Način na koji su se druga deca ophodila prema njima na odmoru. Poređenje koje su napravili između sebe i brata/sestre, prijatelja ili nekoga koga su videli na ekranu. Značenje koje su "prikačili" nečemu što ste rekli, iako ste vi možda mislili nešto potpuno drugo u odnosu na to kako je dete doživelo te reči.
Naravno, možete i treba da im uvek pokazujete ljubav, da im govorite koliko vrede i koliko su važni - sve to ima uticaja na njih. Ali, zaključci koje izvlače su na kraju njihovi – formirani u privatnosti njihove unutrašnjosti.
4. Potrebno im je da iskuse teške stvari da bi razvili sposobnost da se nose sa njima
Instinkt za uklanjanjem prepreka jedna je od najprirodnijih stvari koje roditelj oseća – i zbog toga je u situacijama koje su teške za dete ponekad zaista teško postupiti mudro.
Jer, teškoće sa kojima se nosi uz podršku u blizini zapravo su način na koji se gradi otpornost. Dete koje nikada ne doživi frustraciju ne razvija toleranciju na frustraciju koja će mu biti potrebna do kraja života. Dete koje nikada ne doživi neuspeh ne vežba oporavak od neuspeha. Dete koje je uvek "spaseno" pre nego što uopšte doživi neki neprijatan osećaj nikada ne nauči da može da preživi taj osećaj.
5. Ne možete kontrolisati u šta će se pretvoriti, već samo u to ko ste vi pred njima
Oni vas stalno posmatraju. Ne verziju sebe koju nameravate da pokažete – onu stvarnu. Onu koja se pojavljuje kada ste pod stresom, kada ste razočarani, kada mislite da niko ne obraća pažnju. Kako se nosite sa svojim teškim trenucima. Da li se izvinjavate kada niste u pravu. Kako razgovarate o ljudima koji nisu u prostoriji? Šta radite sa besom? Da li držite reč u vezi sa sitnicama.
Ne možete da odredite kakvo će vaše dete postati, ali možete da date sve od sebe da mu budete dobar uzor. I taj uticaj verovatno je najmoćnija stvar koju imate.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
