Molitva za decu koju treba da zna svaki roditelj: Ovim moćnim rečima se molila majka vladike Atanasija

• Vladika Atanasije zapamtio je moćne reči kojima se njegova majka molila kada bi on legao u krevet. 
• Ova molitva podseća nas na suštinu, a to je da treba da želimo dobro svima.

Izgubila četvoro dece

Savka Jevtić rođena je 1908. godine u Tularima kod Uba. Bila je majka desetoro dece i živela je tiho i skromno, ali je njena molitva nastavila da odzvanja kroz živote njenih potomaka.

Otac njene dece, Milan Jevtić, rođen je 1907. godine. Njegov tata vratio se iz ratova tek 1919, posle sedam godina ratovanja (1912–1919), i ubrzo je požurio da oženi sina jedinca Milana, iako je imao još dve kćeri - Maricu i Leposavu. Snaju je našao u uglednoj kući Brisića u Tularima kod Uba. Oboje su tada imali jedva oko dvadeset godina.

Savka je bila veoma mlada kada je počela da rađa - nije imala još ni dvadeset godina. Prvo dvoje dece izgubila je pri porođaju i nisu stigli ni da budu kršteni. Potom je rodila šestoro dece i svi su, kako se svedoči, ostali živi. Posle najmlađeg preživelog sina rodila je još dvoje dece. Jednog, sina Zdravka, roditelji su uspeli da krste, dok se deseto dete vrlo rano upokojilo.

Sećanje na tu decu sačuvano je i kasnije: uz grobove i spomenike dede, babe, oca i majke, podignut je i mali spomenik bratu Zdravku na groblju u selu Brdarici, gde je pre dve decenije podignuta nova Crkva Vaskrsenja. U drugom kraju sela nalazi se starija crkva, posvećena Svetoj Trojici, čiji praznik proslavlja celo selo. Tamo su Jevtići odlazili u crkvu, a posebno su ostala urezana sećanja na pričešća.

Svedočenja vladike Atanasija

Njen najmlađi sin, Atanasije, kasnije episkop, svedočio je o majčinoj veri:

"Ja legnem u njen krevet, a ona stoji kraj kreveta i moli se. To traje podugo, bar pola sata, ja često i zaspim. I zapamtio sam jednu njenu molitvu: ‘Gospode, spasi i pticu u gori i ribu u vodi, i moju decu ne zaboravi!'"

Savka je veru nasledila od svoje majke Darinke, zvane Baba-Nana, koja je takođe bila "vrlo molitvena".

"Majka, prava Majka, ne može da ne oseća svetinju života. Ona svim bićem svojim, srcem, utrobom, oseća dar života, oseća strahopoštovanje prema životu, prema detetu, prema tajni velikog dara Božijega", govorio je vladika dalje.

Život skroman, molitva široka

U kući Jevtića osmoro duša spavalo je u jednoj sobi. Život je bio skroman, ali je molitva bila široka. Savka nije izdvajala svoju decu kao jedine vredne Božije pažnje - njena molitva obuhvatala je čitavu tvorevinu. To je bila teologija srca.

Molitva Savke Jevtić postala je temelj duhovnog života njenog sina. Svedočio je da ga je upravo ta majčina molitva naučila više teologije nego mnoge knjige - strahu od Boga ne kao strahu od kazne, već kao dubokom poštovanju i trepetu pred tajnom života.

Vera u najtežim vremenima

Vladika Atanasije (Atanasije Jevtić), rođen je, inače, 1938. godine u Brdarici kod Šapca i bio je jedan od najznačajnijih srpskih pravoslavnih teologa i episkopa svog vremena. Učenik Svetog Justina Popovića, obrazovan u Beogradu, Atini, Rimu i Parizu, duboko uronjen u svetootačku misao, služio je kao episkop banatski, a potom kao episkop zahumsko-hercegovački i primorski.

Posebno je upamćen po svom svedočenju vere u ratnim godinama devedesetih, kada je ostao uz svoj narod u Hercegovini, ne kao administrator, već kao pastir. Iza snažnog i često oštrog javnog nastupa krila se velika duhovna nežnost, a sam je svedočio da je najdublju teologiju naučio ne iz knjiga, već iz molitve svoje majke Savke – molitve koja je obuhvatala čitavu tvorevinu.

U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:

BONUS VIDEO:

Izvor: zena.blic.rs/Yumama