Mnogi roditelji, čak i sa najboljim namjerama, nesvesno obezvređuju osećanja svoje dece rečima koje koriste, upozorava terapeutkinja Kelsi Mora. Deca i tinejdžeri najviše žele da ih vidite i čujete, a način na koji roditelji reaguju na njihove emocije može duboko da oblikuje njihov odnos prema sebi i drugima, piše Huffington Post.
"Kada se deca osećaju shvaćeno, uče da razumeju sami sebe", kaže Mora. Ali ponavljane fraze poput "Dobro si" ili "Nemaš čega da se plašiš" mogu dugoročno da umanje njihovu sposobnost da prepoznaju i izraze svoje emocije.
1. "Sve je u redu": Fraza koja ne teši
Rečenice poput "Dobro si" ili "Sve je u redu" često su prva reakcija roditelja kada dete zaplače ili se povredi. Iako su izrečene s dobrim namerama, one mogu da deluju obezvređujuće.
"Deca stiču utisak da im roditelji ne veruju", objašnjava Mora i dodaje: "Bolje je reći nešto poput: 'Znam da je ovo teško. Na sigurnom si.'"
Slično ističe i dečja terapeutkinja Trejsi Vilhasen, koja je objasnila zašto bi roditelji trebalo da izbegavaju ovu frazu. "Recimo da se vaše dete igra u parku, padne i udari glavom. Ako mu kažete 'U redu je, dobro si', ono misli: 'Ne, ovo je stvarno bolelo. Tužan sam, bolelo je.'"
"Tada počinju da razmišljaju: 'Zar ne smem da budem tužan? Ne smem da osećam bol?' Zato mnoga deca, a kasnije i odrasli, potiskuju emocije poput ljutnje i tuge", dodala je.
Ako se dete povredi, stručnjaci savetuju da pitate: "Jesi li dobro?" ili "Želiš li zagrljaj?" jer tako pokazujete brigu, ali i poštovanje prema tome kako se osećaju.
2. "To nije istina": Preuranjeni zaključak
Kada dete nešto ispriča, a roditelj odmah reaguje s "To nije istina" ili "To se nije dogodilo", dete može zaključiti da mu ne veruje. Mora savetuje blaži pristup: "Čini se da smo to videli drugačije. Ispričaj mi više."
Ovakav odgovor podstiče dete da bude iskrenije, umesto da se povuče.
Institut Child Mind takođe upozorava da roditelji ne bi smeli da nazivaju dete lažljivcem jer to "uzrokuje više bola i čini da dete misli da mu se ne veruje". Kako bi se izbeglo laganje u budućnosti, roditeljima savetuju da jasno poruče kako će dete imati manje problema ako govori istinu i da se toga zaista drže.
3. "Nemaš čega da se plašiš": Poricanje straha
Strah od mraka, pasa ili nepoznatih situacija često je sastavni deo detinjstva. Ali rečenica "Nemaš čega da se plašiš" zapravo negira detetov osećaj.
"Takva poruka detetu govori da njegov strah nije opravdan, iako se ono stvarno boji", kaže Mora. "Tada može da pomisli: 'Oni ne razumeju moj strah i pogrešno je što se tako osećam.'"
Prema portalu Better Health, roditelji bi trebalo ozbiljno da shvate detetova osećanja, da ih podstiču da govore o strahovima i da im pomognu im da se sa strahom suoče svojim tempom. Mora savetuje jednostavan, empatičan pristup: "Znam da ti je sada strašno. Rešimo to zajedno. Ovde sam."
Ako strahovi postanu toliko jaki da ometaju svakodnevni život, preporučuje se razgovor s pedijatrom ili dečjim psihologom koji može da pruži dodatnu podršku.
BONUS VIDEO:
(index.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
