Roditelji imaju zaista puno obaveza, da nauče decu koješta, da brinu o njima u svakom smislu, a uz to i da obavljaju svoje poslove, kućne obaveze... U tom vrtlogu dnevnih obaveza nije lako zaboraviti na dve važne reči koje deci treba češće govoriti - molim te, i hvala.
"Postoje dve reči koje roditelji često zaborave da kažu, ali deci je očajnički potrebno da čuju: Molim te i hvala. Čim su moja deca počela da govore, naučila sam ih da kažu molim te i hvala - ne samo zato što sam želela da izgledaju lepo vaspitano, već zato što sam želela da znaju šta je zahvalnost.
Želela sam da znaju da postoji nešto divno i ispunjavajuće u cenjenju onoga što vam se daje. Pored toga, na kraju se osećam kao sluškinja umesto kao njihova mama ako mi ne zahvale na onome što radim za njih. Kada mi se deca iskreno zahvale, dobri osećaji me preplave i osećam se bolje zbog dugih lista zadataka koji su pred mnom", piše novinarka Vendi Vajsner za YourTango.
"Ipak, razmišljala sam: Da li dovoljno zahvaljujem svojoj deci? Da, umorim se od beskrajnog sipanja vode u čaše, vađenja milion štapića sira iz frižidera, brisanja slinavih nosića i skupljanja prljavih čarapa sa poda. Ali ni mojoj deci nije lako.
Teško je biti mali, posebno kada svet očekuje da se ponašaš dobro većinu vremena i da u osnovi imaš svoj život sređen kada ne možeš ni da pročitaš rečenicu niti da voziš auto. Ujutru, moj mališan nikada ne želi da prestane da se igra da mogu da mu presvučem pelene i obučem čistu odeću. Ali zaista, kada je zaokupljen igrom, radi upravo ono što bi trebalo da radi: koristi maštu, glumi i jednostavno je dete.
I onda ja dođem i zahtevam da odmah prestane jer moramo da odvedemo njegovog starijeg brata u školu na vreme. Ipak, svakog jutra on na kraju posluša (u redu, ponekad ga podmićujem lizalicama). Strpljivo leži tamo dok ga presvlačim, a ponekad se čak i kikoće mojim glupim pesmama i golicanju. Po svaku cenu, izlazimo na vrata, uglavnom u svi zajedno i uglavnom na vreme.
Koliko često zahvaljujem svom detetu što je uradilo nešto što očigledno ne želi da radi? Koliko često mu pokazujem koliko sam zahvalna što je završilo svoju veoma važnu igru u vreme koje mu se činilo potpuno proizvoljnim? Nedovoljno. To je odgovor. Ne kažem dovoljno hvala", nastavlja ona.
"A moj stariji sin, koji provodi šest sati u školi, a zatim dolazi kući umoran do kostiju, naravno, ne želi da radi domaći. Nakon što mu je ceo dan govoreno šta treba da radi i slušao je, potrebno mu je malo vremena da uradi šta god želi kod kuće. A domaći zadatak mu se čini kao nepotreban zadatak, nepoželjan podsetnik na naporne stvari koje je već morao da radi.
Uprkos svim njegovim protestima i mom zvocanju, on na kraju uradi domaći. Da, ponekad je to brzo i nemarno. Ponekad moram toliko puta da ga molim da to uradi; Volela bih da mogu samo da sedim tamo i sama radim njegov prokleti domaći zadatak. Ali on to radi. Svake večeri. I ne zahvaljujem mu dovoljno".
Vendi dalje opisuje zašto je važno da se desi zahvalimo.
"Kada zahvalim svojoj deci, ona se ozare. Osećaju se posebno u tom trenutku, kao da ih jednostavan zadatak obuvanja cipela čini rok zvezdom. Naravno, obavljanje onoga što bi trebalo da rade ne uzdiže ih do statusa slavnih, ali svaki put kada urade tešku stvar, sazrevaju i razvijaju se na značajne načine.
Zaslužuju da osete obilje moje zahvalnosti. I samo time što odvojim vreme da im se zahvalim, podsećam sebe koliko su zaista dobri (definitivno mi ponekad trebaju podsetnici na to!). Dakle, draga deco, hvala vam što radite sve te dosadne stvari.
Hvala vam što radite stvari zbog kojih vam se čini da morate da prekinte važan zadatak koji podrazumeva da budete deca. U budućnosti ćete videti da je moje učenje da radite ove stvari bilo najbolje. Videćete da je životu ponekad potrebno da se radi ono mora. Za sada vam je teško da to vidite.
Hvala vam što radite stvari za koje vam svaka ćelija u telu govori da ne bi trebalo da radite. Hvala vam što to ipak radite (na kraju!). Hvala vam takođe što ste naučili da budete zahvalni meni, svojim učiteljima, svojim prijateljima i jedni drugima.
Najviše od svega, hvala vam što ste vi. Vi ste upravo onakva deca kakva je trebalo da budete: neuredni, slobodnog razmišljanja, radoznali i kreativni. Da li sam vam dovoljno rekla koliko mislim da ste sjajni, koliko je bilo divno upoznati vas? Volim vas do neba i nazad, i veoma sam zahvalna što sam provela ove lude, iscrpljujuće, lepe godine sa vama", zaključila je mama Vendi na kraju.
BONUS VIDEO:
