Prvo se izvičite na dete, pa posle razmišljajte: Lista "najboljih" saveta za roditelje koja će vas nasmejati

Jer nema tog saveta koji nije najbolji. Posebno kad je roditeljstvo u pitanju. Tu ionako svi sve znaju.

Logično da se sve rešava povišenim tonom posebno prema manjem i slabijem od vas. Naročito je ovo poželjno u onim danima kad vas druge odrasle osobe iznerviraju na koje ne možete da galamite. Ali ovo ste rodili, pa logično da možete.

U ekstremnim situacijama, "jedna vaspitna" ili dve, o b a v e z n o

Nek se zna ko je jači, jer kad vas čovek pogleda ne vidi se ta razlika u kilogramima i snazi i iskustvu u rešavanju situacija. Pa morate to da demonstrirati pljeskom, udaranjem po prstima ili bilo kakvim udaranjem. Jer se mora znati ko je jači. Prosto mora. I naravno, niste vi to dete istukli ako dobije pljesku ili ga malo udarite, to je samo demonstracija toga ko to može. A ko ne može. A ako dete slučajno krene da vas udari – bože, pa je li normalno?! Odmah mu objasnite da TO nikako ne sme da radi i OD KOGA je to videlo, pobogu? Nek se zna ko je jači.

Baš je beskrajno važno da dete obuče ono što ste vi zamislili i da to na njemu bude kombinacija dostojna Voga

Potpuno je logično da se raspravljate oko toga šta će dete da obuče, jer ako narod vidi da je povezalo ljubičastu s crvenom ili nedaobog roze i ljubičastu, a da ne pričamo o tome ako devojčica obuče plavu, a dečak roze – pa nećete moći da izađete napolje nikako. Mislim, nekako baš je važno da svoj autoritet nametnete BAŠ TU. Jer nedaobog šta će narod reći. Nemojte ni da pomislite na to da budete pametniji od deteta, jer ono je vama logično ravnopravno, pa da se setite da mu ponudite dve ili tri opcije pa da ima privid da je ono izabralo. Nema tu logike – ili po vašem ili nikako!

Mnogo je bitno da pred detetom nemate nikakve granice kad nešto pričate

Pa mislim, što biste ga vi štedeli psovki, pljuvanja po drugima, nekih pogrdnih izraza ili komentarisanja nekih ljudi iz njegove okoline. Nek i on nauči da se kroz život mora tako; galamom i ružnim rečima. Mislim, nema veze što im je mozak kad su mali kao sunđer. I sunđer se iscedi, neće baš sve ostati. Samo opletite, tipa o nekoj osobi koja je često u detetovom okruženju, pa je onda zagrlite kad je vidite, pa zbunite to dete skroz. A ako detetu i izleti nešto od onog što je čulo, optužite njega, ko će kriviti tako slatko i maleno. Izvičite se i recite da je nepristojno.

Savet svih saveta: OBAVEZNO OSTANITE U BRAKU ZBOG DECE

Ovo je mnogo bitno. Iz nekoliko razloga. Ako to uradite uvek ćete moći da mu nabijee na nos da ste to uradili zbog njega, znači osigurali ste se za budućnost. Drugi razlog je to što nema šanse da to utiče kasnije na njegov odabir partnera. Vi to da se ne volite, muž i vi, ionako taaako dobro krijete da to znaju možda samo u vašem mestu, ali ne i u susednoj državi.

Kako bi to uopšte dete moglo da primeti? Samo se vi držite propale veze i izvlačite se na dete i nemojte slučajno da rešavate problem kako biste detetu pokazali da se tako inače prema problemima odnosi. I spremite mu pare za psihologa kad odraste. To je dobra investicija, bolja od fakulteta.

Ne morate kod doktora baš svaki put kad je dete stvarno bolesno, lek potražite na internetu

Mislim, i ti doktori su umislili da nešto znaju. Škole i tako nešto, garant kupljene diplome. Ionako sve što valja je otišlo u Nemačku. Mislim, šta sad, ionako to sve na internetu ima. Samo je bitno dobro ukucati simptome, pa napraviti dijagnozu, pa od te dijagnoze napraviti screenshot, pa to poslati u par grupa. I dok to sve obavite možda dete i ozdravi, a možda mu bude i vreme za bolnicu. Mrtva trka.

Organizuj se! Nisi valjda nesposobna!

To što idete i na posao, pa trčite kući da napravite ručak, tamo vas redovno dočeka haos, a da ne pričamo o tome u kakvom ste estetskom i misaonom haosu, to nije tema ove organizacije, pa još morate valjda i da budete s detetom, to nije izgovor. Organizujte se. Prosto se, gospođo, organizuj i to ti je to. Kako mislite kako da se organizuješ? Ne znam, ima li neki kurs za to? Online? Neki life coach. Pa snađi se, ti si sad čarobne moći dobila, nije ti dovoljno što si majka, ti bi još i da te neko nauči kako da se organizuješ. Organizuj se i to ti je to.

U ime vremena s detetom, mobilnog telefona, tableta i TV-a

Samo dobra internet konekcija, brz mali dečiji prst, udobna stolica i to ti je to. Svaki dan, kad god je to moguće. Vi na svoj telefon, dete na svoj telefon. To što narod priča da vreme brzo prolazi, da treba svaki trenutak iskoristiti, da sad kao neka ta plava tečnost, čuj mene tečnost, svetlost smeta očima, sve je to propaganda sa zapada.

Sreća pa postoje uređaji pa svako može da ima svoj mir. Vi ne dirate dete, ne dira dete vas i svi odmorite jedni od drugih jer ste se u tim silnim godinama koje ste skupa već umorili, ispričali sve, izigrali se i oslušnuli. Samo uvedite neki optički internet i opletite. 

Nema nosanja, nema maženja – pa neće biti razmaženo derište, pobogu!

Poslušaj me kad ti kažem, nek dreči i plače, zna narod da se tako pluća razvijaju. Da toj polugodišnjoj bebi (nemoj u mesecima, to nervira ljude) nešto treba, ona bi to, brate mili, i rekla. Logično. Samo ti nju pusti i nema nosanja. To kad još malo poraste pa kaže da je bole noge, a ti je nosiš, pa izmanipulisala je! Kako misliš bole noge kad rastu? Kako mene nisu bolele?

Nema tu šta da se razgovara više – deca se ne nose i tačka. A i maženje treba dozirati. Jer kad malo razmisliš, i kad poraste tražiće da ga maziš, a to je sramota već, zar ne? Samo ti njega pusti nek se mazi samo ili eno nek ode do komšinice nek ga ona pomazi. Lepo kaže narod da se tako deca razmažu, pardon postanu razmažena, a narod ionako sve zna.

Uglavnom, što bi rekla moja Lola, dogovojili smo se – nema nosanja, nema maženja – nek se čeliči na vreme.

U potpisu: Majka Lole od 30 meseci, koja je mažena, nošena, dojena, s njom se razgovaralo, ponekad zagalamilo (sram me bilo i stid), nikad udarilo, a bogami i telefon joj se znao uvaliti. Tekst napisan iz iskustva ličnih grešaka i grešaka mojih roditelja, jer kako bi drugačije moglo?

BONUS VIDEO:

(lolamagazin.com/Yumama/Nataša Zlatković)