MOJE DETE NIJE NEVASPITANO, ONA IMA AUTIZAM: Jedva je progovorila, a sada je ljudi osuđuju i ne razumeju

Vaspitanje i odgajanje deteta koje ima autizamdonosi razne izazove i prepreke za roditelje. Mama i tata se sa puno ljubavi trude da dete postane što samostalnije, nezavisnije, da se razvija, a svaki napredak je blagoslov. Ipak, nije tako jednostavno kontrolisati ponašanje autistčne dece u svakom trenutku. Mnogi roditelji su osetili pogleda na sebi kada autistično dete ima napad ili kaže i uradi nešto što nije tipično. Zbog toga je važno stalno raditi na inkluziji i podizanju svesti o autizmu.

Istrajali smo kroz sate i sate zajedno skakajući na trampolinu držeći se za ruke. Rekla bih: "Jedan, dvaaaaa…"i čekala da Lizi kaže "tri", ali sam čula samo ritmično lupanje naših nogu po trampolinu. Nijedna reč nije izlazila iz njenih usta, samo tišina: frustrirajuća, mučna tišina.

A onda je jednog dana iznenada izgovorila najlepšu verziju reči "tri" koju sam ikada čuo. "Tiiiiii", rekla je. Bila sam oduševljena! Moja ćerka je konačno bila verbalna! Mislila sam da smo izašli iz šume i da će se život vratiti u normalu. Bila sam tako naivna.

Posle toga njen jezik je lepo napredovao. U naredne tri do četiri godine naučila bi da lako, a ponekad i ljubazno, izražava svoje želje i potrebe i postavlja pitanja i odgovara na njih. Onda se to konačno dogodilo; počela je da deli svoja razmišljanja.

Odavno sam sanjala da upoznam unutrašnje funkcionisanje njenog uma. Već sam znala da nema ljubaznijeg, emotivnijeg i poštenijeg bića od moje ćerke. Ona zaista ima lepo srce i nikome ne misli zlo. Ali, ona govori istinu, i tu dolazimo u nevolje.

Neurotipični imaju drugačiji pristup istini. Filtriramoistinu kroz niz mogućih scenarija i uočenih mišljenja, a zatim obilazimo istinu na način da se uverimo da nijedno osećanje nije povređeno. Ali u Lizinom svetu ne postoji filter. Ona kaže šta misli i misli ono što kaže. Posebno ekspresivna odrasla osoba sa autizmom jednom je to dobro objasnila kada je zamolio ljude da prestanu da daju njegovim rečima značenje koje nemaju.

Lizi očajnički želi da bude uključena u bilo koji razgovor koji se oko nje odvija. Ona ne zna uvek kako da se pridruži, pa se uhvati za bilo šta poznato što joj omogućava da ubaci svoje misli.

Zbog toga je bila u "nevolji"tokom časova, koji se sastojao od mnogih odbojkašica i odbojkaškog trenera, dok su razgovarali o detaljima svoje tužne sezone. Lizi je bila uzbuđena jer je ovo bila poznata tema, pa je uzviknula: "Pa, odbojkaški tim nije dobio ni jednu utakmicu ove sezone!" Nepotrebno je reći da to nije dobro prošlo.

Drugi put je porodični prijatelj izgubio posao, a njegova ćerka je delila sa Lizi gde bi želela da ode na odmor. Lizi ju je brzo obavestila: "Ne možeš da ideš na odmor jer tvoj tata nema posao, a ti nemaš novca." U obe situacije govorila je samo istinu i nije imala nameru da povredi nečija osećanja.

Ovaj filter koji nedostaje radi i na drugi način. Ponekad, kada pokušava da razume kako svet funkcioniše, postavlja pitanja koja ljudi pogrešno shvataju.

Kada je pokušavala da razume trudnoću, pitala je gojaznog muškarca da li je trudan. Kada je pokušavala da razume smrt, mislila je da su svi umrli tačno kada su napunili 100 godina. Išla bi unaokolo i pitala ljude koliko imaju godina, a zatim izračunala i stvarno ih obavestila koliko im je još godina života ostalo.

Opet, iza njenih reči nije bilo zle namere. Ona je samo prikupljala i delila informacije. Moja ćerka nije nevaspitana i nepristojna, ona ima autizam.

Ljudi tako brzo osuđuju i odbacuju. Da bi Lizi bila prihvaćena onakva kakva jeste, biće potreban neko ko je spreman da pogleda dalje od njenih reči i vidi njeno dobro srce.

Ali zar svi ne bi trebalo da odvojimo vreme da pogledamo pored izgovorenih reči i zavirimo u srce osobe koja stoji iza njih? Da li jedna pogrešna rečenica čini užasnu osobu? Da li jedno različito mišljenje stvara neprijatelja?

Možda, samo možda, ovo je nešto čemu autizam može naučiti svet."

(Yumama/T.A.S.)

BONUS VIDEO: