Roditelji, ne opterećujte decu onim što tek treba da nauče: Kako izgleda testiranje za upis u prvi razred?

"Da li je moje dete spremno za prvi razred?" pitanje je koje ovih dana postavljaju roditelji budućih prvaka. Ovogodišnje testiranje je počelo, a roditelji često sa željom da im dete dobro prođe na testovima, na njega utiču pogrešno i stvaraju mu averziju i strah pri samom pomenu škole. Pogrešno!

Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, kaže da je važno da sve to ne bude praćeno dramatičnim komentarima i zastrašivanjem.

Bez drame

"Roditelji moraju da paze šta pričaju ispred dece. Testiranje ne smeju da predstavljaju kao nešto što je strašno, dramatično i važno. Važno je i da sami roditelji shvate, da ovo nije nešto što će odrediti detetovu sudbinu", objašnjava ona.

Testovi, objašnjava, pokazuju stepen intelektualne, socijalne i emocionalne zrelosti i ne mogu da se "padnu", već daju sliku o detetu i važne smernice roditeljima.

"Pogrešan pristup može u detetu stvoriti veliki pritisak sa kojim ne može da se izbori", kaže Biljana Lajović i dodaje da se dešava da kada dete dođe na testiranje ima mokre dlanove, što znači da je jako nervozno.

Ovo smete da kažete

Jedino što treba da uradite da biste dete "pripremili" za testiranje, tvrdi psiholog, jeste da mu objasnite kako će ono izgledati, da će tamo biti "teta ili čika koji će postavljati pitanja, na koje treba da odgovore".

Pored toga roditelji bi trebali da dovedu dete par dana pre testiranja do igrališta ispred škole, jer će tako škola da bude mesto gde su već bili i za koje ih vezuju lepe uspomene.

Ne učite decu da čitaju i broje

"Još jedna greška koju roditelji prave jeste što nekoliko dana pre testiranja decu teraju da uče slova, brojeve... Za ovo testiranje nije potrebno nikakvo vežbanje niti priprema. Deca treba da uče da razmišljaju, da znaju da prepoznaju šta je gore, a šta dole, da se orjentišu u prostoru i vremenu. Sve ostalo je bespotrebno pre polaska u školu", kaže psiholog.

Ona još ističe da mnogi roditelji pokušavaju da dođu do testova unapred. To je još jedna velika greška, tvrde psiholozi, jer ukoliko dete bude upoznato sa pitanjima i zadacima na testu, to neće dati realnu sliku o zrelosti. Tako može da se desi da tokom školovanja bude pogrešno procenjivano i da školski stručnjaci ne mogu da mu pomognu ukoliko do eventualnih problema dođe.

Šta dete u tom uzrastu treba da zna

"Za dete je važno da je motorički spretno, dovoljno fizički razvijeno da može da nosi školsku torbu samostalno, prepoznaje svoje stvari i vodi računa o njima. Oni danas koriste mobilne telefone, tablet računare za komunikaciju i za igrice pa i pre škole nauče slova, oba pisma i dosta reči stranog jezika", kaže za "Blic" Marina Bunčić, školski psiholog osnovne škole "Milan Rakić" na Novom Beogradu.

Dete takođe, kako tvdi psiholog, treba da zna da imenuje predmete koji su u svakodnevnoj upotrebi, da pravilno izgovora i upotrebljava što više reči, a odrasli treba da utiču na pravilan razvoj govora kod dece i da utiču da dete bogati svoj rečnik.

Kako izgleda testiranje

Na testiranju deca treba da budu sama sa psihologom ili pedagogom. Prisustvo roditelja nije ovde od koristi. Test obično sadrži:

- Prepoznavanje i imenovanje predmeta sa date slike

- Povezivanje tačkica koje obrazuju neki lik

- Precrtavanje slike

- Prepričavanje na osnovu jedne slike

- Imenovanje predmeta iz svakodnevnog života

- Prepoznavanje veličine, oblika i boje

- Snalaženje u prostoru (šta je iznad, ispod, pored...)

U slučaju kada dete ne pokaže dobre rezultate, odnosno kada testovi pokažu da određena oblast razvoja nije adekvatno završena, od školskog psihologa roditelji dobijaju instrukcije kako da se ponašaju i šta treba da promene u svom odnosu prema detetu.

To ne znači da dete neće poći u školu, već se roditeljima daju smernice na šta treba da obrate pažnju kako bi dete sa što manje problema prošlo kroz školovanje.