Saveti nutricioniste za majke tinejdžerki: Kako popularne dijete narušavaju zdravlje devojčica?

Gledajući nametnute uzore iz medija, često nerealno doživljavaju sebe i nastoje da smršaju što više, stoga bez razmišljanja započinju dijete, koje mogu biti opasne po zdravlje u periodu rasta i razvoja.

"Uhranjenost je ogledalo ishrane i pokazuje da li unosimo sve što organizmu treba, kakve su nam rezerve i da li mogu da odgovore na zahteve. Stoga se prethodno rade laboratorijske analize poput krvne slike, proteina u krvi, vitamina u serumu, a najpre se izmere visina i težina i odredi indeks telesne mase BMI. Tada se može proceniti da li je neko mršav, punačak ili taman kako treba!

U odraslom dobu, posle 20. godine, to je jednostavno. Indeks uhranjenosti od 18,5 do 24,9 kg/m2 važi za normalan kod oba pola, dok u pubertetu normalne vrednosti variraju", kaže dr Jorga.

Indeks uhranjenosti izračunava se tako što se težina izražena u kilogramima podeli s kvadratom visine izražene u metrima: BMI=težina/visina2

BMI između 25 i -29,5 je znak da treba povesti računa i optimalnom ishranom i pravilnim vežbanjem sprečiti dalje gojenje.

Vrednosti iznad 29,01 kg/m2 u petnaestoj godini i 30 kg/m2 u dvadesetoj ukazuju na rizik od metaboličkih bolesti.

U vreme puberteta deca porastu za četvrtinu, pa su potrebe za energijom i nutrijentima tada i najveće.

"Posle desete godine dečaci dobijaju mišiće, a devojčice više masnog tkiva. Zbog toga su i potrebe u pogledu energije kod njih manje, u proseku do 600 kalorija. Istovremeno, potrebe za mineralima i vitaminima uglavnom su iste, a ponekad i veće nego kod dečaka. Najteža posledica loše ishrane u ovom periodu jeste da se ne postignu maksimalna visina i pravilan razvoj pojedinih delova tela, najčešće grudnog koša. Kod devojaka je čest poremećaj ciklusa", ističe dr Jorga.

Kada lekar utvrdi gojaznost, dijetu treba primeniti odmah, bez odlaganja.

"Ako postoji stalni energetski plus, masno tkivo će se uvećavati, vrlo ubrzano i to nije poželjno jer, jednom stvorene masne ćelije, ostaju tu zauvek, nikad ne nestaju, puneći se tokom kalorijskog plusa i prazneći se tokom minusa. Stručnjaka treba konsultovati i da bismo bili sigurni da višak kilograma nije doveo do bolesti poput poremećaja ciklusa ili dijabetesa", savetuje doktorka.

Gubitak od 4-5 kilograma za 2-3 nedelje zvuči neverovatno, a upravo se i radi o nemogućem, a opasnosti po zdravlje su mnogobrojne.

"Sva ova brzinska rešenja vode nedostatku esencijalnih nutrijenata koji moraju da se unesu hranom, poput vitamina C. Ako se primeni neka od hiperproteinskih dijeta (Atkins, Dukan, mesna dijeta, UN dijeta), vitamin C će nedostajati već četvrtog ili petog dana. Onda slede pad imuniteta, slabo obnavljanje i rast tkiva... Većina brzinskih dijeta zasnovana je na isključivanju namirnica poput mlečnih proizvoda, ugljenih hidrata i masti. Opasne su i dijete s presnim voćem i povrćem u kojima nema uopšte ili ima malo proteina. Takođe, kod brzih dijeta se ne potroši ni gram masti, već je gubitak zapravo razgradnja glikogena iz jetre i mišića, što se brzo povrati. Pošto mozak i crvena krvna zrnca pokreće šećer, organizam mora da ga uzima iz mišića i kože, a važne organe će čuvati dok može", kaže dr Jorga.

Ako je dijeta kratkotrajna, telo neće uspeti da se prebaci na potrošnju masti kao glavnog goriva, što je i cilj da bi došlo do mršavljenja.

"Proces vraćanja kilograma ide mnogo brže i efikasnije, jer se organizam na brzinskoj dijeti trenira da bolje čuva svoje rezerve odnosno da brže dobija u težini. Zato treba pametno birati namirnice i naučiti kako se jede bez viška kalorija, uz odgovarajuću fizičku aktivnost", savetuje dr Jorga.