da-li-su-deca-stvarno-bespomocna

Vaš govor

Razmislite kako se obraćate detetu kada ono želi da nešto učini samostalno. Ako mu govorite: "Neka, ja ću...", ili: "Mali si ti za to...", ili: "To je posao za velike...", sigurno je da ste ga veoma obeshrabrili. Vaše dete će se pri ovakvim vašim izjavama osećati poniženo i manje vredno. Radije mu dozvolite da pokuša, pa makar se to završilo neuspešno, nego što ćete mu u startu reći da nemate poverenja da ono uopšte može da nešto uradi samostalno.

Samostalnost

Pokušavajući da svoju decu maksimalno zaštite i olakšaju im, roditelji nisu ni svesni koliko sprečavaju dečju samostalnost. I vama će biti lakše ako niste stalno obuzeti brigom da li će dete uspeti ovo ili ono, kako će se snaći u ovom ili onom… Odnosno, biće vam lakše ako ste ga naučili da razumno misli, da potraži pomoć od vas kada nešto ne ume samostalno, ali da se oslanja pre svega na svoje snage i sposobnosti.

Mogućnosti uzrasta

Uvek mislite na trenutni uzrast u kome se nalazi vaše dete. Najbolji pokazatelj da je spremno da nešto učini samostalno, jeste ako ono to samostalno traži. Na primer, ako insistira da vam pomaže u kuhinji, to je pouzdan znak da treba da mu to i dozvolite. Naime, za svaki uzrast postoje određene obaveze koje dete treba da ima, sposobnosti koje treba da razvije, veštine koje treba da savlada. Tako, jasno je da nećete tražiti od svog petogodišnjaka da prelazi brojne ulice da bi otišao u prodavnicu, ali je poželjno da u ovom uzrastu on već poznaje osnovne higijenske navike, ima svoje sitne obaveze (raspremanje igračaka posle svake igre, na primer).

Ukoliko vi obavljate umesto njega ono što bi ono u svom uzrastu trebalo da čini samo, velika je šansa da će i u narednim fazama razvoja vaše dete biti nesamostalno i zavisno od vas. Zaista, zašto bi taj petogodišnjak, kada krene u školu, sa lakoćom obavljao svoje školske obaveze? Veća je verovatnoća da ćete vi, ako ste sređivali njegove igračke, tako sređivati i druge važne stvari u njegovom životu (od odeće do domaćih zadataka).

Osobenost

Većina roditelja detetov problem shvata kao sopstveni. Odnosno, "automatski" se oseća pozvanim da pronađe rešenje. Pritom zaboravljaju da bi to rešenje možda i bilo dobro kada bi problem bio njihov. Ali, problemi vaše dece

Radije dozvolite detetu da nešto pokuša, pa makar se to završilo neuspešno, nego što ćete mu u startu reći da nemate poverenja u njega

nisu vaši. Zato ni rešenje ne mora biti odgovarajuće. Vaše dete je drugačije od vas, a tu njegovu osobenost nema ko da podrži ako to ne činite vi. Ono ima svoje emocije, svoje mišljenje, svoje ambicije i želje. Vaš zadatak je da ga naučite da se ispoljava, da bude samopouzdano i samostalno, primereno svom uzrastu. Pokažite mu, usmerite ga, ponudite instrukcije. Pohvalite ga kako biste ga motivisali na dalji trud. Nemojte odustajati ako posle prvog pokušaja želi da odustane. Posebno deca koja su navikla da roditelji čine stvari umesto njih, lako odustaju i pred malim preprekama. Pomozite detetu tako što ćete ga pažljivo slušati, pružati podršku i razumevanje, umesto što ćete mu vi davati svoje, gotove odgovore i rešenja. Odnosno: pomozite detetu tako što ćete mu pomoći da bude osobeno, sa ispoljenim ličnim potencijalima, samostalno.

Ukratko: deca nikako nisu i ne treba da budu bespomoćna, kako biste im vi sve olakšali. To je zabluda. Postaće bespomoćna i nemoćna, zavisna i nesamostalna samo ako ih vi takvim učinite.

Jelena Holcer, pedagog

Prethodna strana