Uobičajena su roditeljska obraćanja deci kojima iskazuju svoja očekivanja ili sudove. Na primer: "Budi dobar", "Opet si nevaljao", "Da li si danas bio dobar u vrtiću?". Ovako se obraćajući svojoj deci, roditelji čine nekoliko grešaka istovremeno.

Roditelji najčešće zaboravljaju da postoji velika razlika između toga šta dete čini i kakvo je ono po svojoj prirodi.

Prema deci smo nekada nepravedno strogi, jer njihove greške odmah posmatramo kao deo karaktera

Slično je i sa vama, kao odraslim osobama. Osetili biste se uvređeno kada bi vas neko etiketirao kao površnu, sebičnu, egocentričnu osobu - samo na osnovu jedne greške koju ste možda i slučajno učinili. Ipak, prema deci primenjujemo drugačije kriterijume. Prema njima smo nepravedno strožiji, a njihove greške odmah posmatramo kao deo karaktera.

moje-dete-je-nevaljalo
Zašto je to tako?

Roditelji dečje greške doživljavaju lično. Oni znaju da na dečji razvoj utiču brojni faktori. Pored roditelja, na dete će uticati i drugi članovi porodice, kao i njegovi vršnjaci (što je dete starije, njihov uticaj će biti izraženiji), kao i sadržaji koje upija iz svog okruženja (TV, kompjuter…).

Ipak, roditelji su svesni činjenice da je, posebno u predškolskom uzrastu, njihov uticaj najveći. Takođe, oni veruju da deci pružaju maksimum sopstvenog znanja, vremena, ljubavi… pa, utoliko više - svako detetovo neprimereno ponašanje vide kao odraz sopstvene greške, to jest kao lične propuste u vaspitavanju.

Kako to deca shvataju?

Roditelji svako detetovo neprimereno ponašanje vide kao odraz sopstvene greške, to jest kao lične propuste u vaspitavanju

Dete se najčešće ponaša "nevaljalo" a da to nije posledica lošeg vaspitavanja, već sastavni deo njegovog odrastanja.

Različiti autori "određuju" različite faze odrastanja. Ipak, svi se slažu da su te faze burne, da se prelivaju jedna u drugu, i da imaju nekoliko zajedničkih karakteristika. Za svaku fazu možete očekivati određena neprihvatljiva ponašanja.

Ispitujući granice vašeg strpljenja, dete uči kako sa vama treba da se ponaša, koliko će moći da manipuliše, koliko morati da bude iskreno… Ono odrasta i stiče svoja iskustva. Uči i upija najrazličitije sadržaje iz svog okruženja. Osim toga, pored ispitivanja granica vašeg strpljenja, dete može neprihvatljivim ponašanjem za sebe da traži dodatnu pažnju.

Šta možete da učinite?

•    Odredite jasne granice. Objasnite detetu šta ste spremni da tolerišete, a šta ne. Od vas i vaših granica tolerancije zavisi koje ćete njegovo ponašanje okvalifikovati kao "nevaljalo". Tako neki roditelji pod "neprihvatljivim ponašanjem" smatraju lošu ocenu, drugi laž, a neki zakašnjenje posle večernjeg izlaska.

•    Odredite kazne za određena ponašanja. Uvedite "semafor ponašanja", koji ćete često redukovati, u zavisnosti od odrastanja deteta. Crvena zona je ono što je apsolutno neprihvatljivo u vašoj porodici, zelena je ono što ste se dogovorili da je dozvoljeno, a žuta ono što zavisi od trenutne situacije. Mnoga ponašanja koja su danas ponekad dozvoljena a ponekad ne (nalaze se u žutoj zoni), u sledećoj detetovoj fazi razvoja prerašće u zelenu zonu.

•    Pokušajte da izmenite način komunikacije. Umesto da izgovorite: "Ti si tako bezobrazan", radite pokušajte da se fokusirate na određeno ponašanje: "Ne sviđa mi se to što si uradio, zato što…". Na ovaj način šaljete poruku detetu da je njegovo ponašanje neprihvatljivo, a ne da je ono samo neprihvatljivo.

•    Budite dovoljno mudri i da dete pohvalite. Jer, ako je vaša pažnja usmerena samo na neko neadekvatno ponašanje, ono može podsvesno nastaviti da se tako ponaša. Njemu je potrebna vaša pažnja, a ako to zadobija samo kada se ponaša "nevaljalo", neće videti razlog da svoje ponašanje izmeni. Zato je važno da mu pokažete da umete da prepoznate, a po potrebi nagradite i pohvalite i svako pozitivno ponašanje. Za razvoj pozitivne slike o sebi je neophodno da dete pohvaljujete, pokazujete strpljenje, ukazujete mu ljubav i poverenje. 

Kakav je zaključak?

Ukratko, deca zaista nisu isključivo dobra ili isključivo loša. Svako dete se ponekad ponaša dobro, a ponekad loše. Odnosno, i za decu koja se u većini situacija ponašaju "idealno", može se očekivati da će im ponekad "iskočiti osigurač", to jest da će se ponašati neprimereno.

Ovakve "ispade" možete očekivati u svakoj fazi razvoja, ali su one najizraženije u periodima osamostaljivanja (pred polazak u vrtić ili školu, pa se tada ova ponašanja pojavljuju i kao reakcija na promenu), ali i kasnije, u starijem osnovnoškolskom uzrastu, u doba puberteta. Sastavni su deo odrastanja, a prisutni su u svakoj porodici.

Jelena Holcer, pedagog