Saveti pedagoga: Kako pomoći stidljivom detetu

Izvorno, stid je uvek odraz ličnog doživljaja sebe i svoje ličnosti pred drugima. Ipak, o stidu se uglavnom govori kao o dečjoj karakternoj osobini, ili prolaznoj fazi u odrastanju. Nažalost, stid se veoma retko dovodi u vezu sa osećanjima koje dete ima u odnosu na svoje telo i buđenje seksualnog identiteta.

Vremenom, dete odrasta i sa svakom svojom godinom na drugačiji način doživljava sebe i svoje okruženje. Kako će samo sebe da prihvati, kakav će stav da ima prema sopstvenom telu - mnogo zavisi od osnove ponete iz ranog detinjstva. Oko treće  godine, dete uveliko zna da je dečak ili devojčica, kao i da postoje razlike između ta dva pola. Možda ne ume da ih jasno verbalno objasni, ali je sasvim svesno te činjenice. Tada počinju i prva pitanja, odnosno prva uviđanja sebe kao polnog bića.

U tom periodu, vaša nagost nema negativnog uticaja na dete. Podrazumeva se da ne treba da insistirate na svojoj nagosti, pod izgovorom da će dete tom očiglednom metodom najbrže da shvati razlike i osobine određenog pola. Zato, ako vas dete iznenadi ulaskom u sobu dok se presvlačite, ili «upadne» u kupatilo dok se kupate - setite se da je to prirodna situacija, koja ne zavređuje nikakvu posebnu promenu vašeg ponašanja. Naime, ukoliko se u tim prilikama trgnete, pokazujući zbunjenost ili strah, pa počnete da jurcate okolo pokušavajući da se sakrijete - zapravo pokazujete detetu da vam je neprijatno, a ono to tumači da u nagosti tela ima nečeg što treba sakriti, čega se treba stideti.

Vreme za promene

Promena u vašem ponašanju treba da bude paralelna sa dečjim odrastanjem. Kada ono izrazi želju da se samostalno kupa, to istovremeno znači da se oseća velikim za tu radnju, ali i da želi da kupanje obavi samostalno, bez vašeg prisustva. Pokažite mu kako to pravilno treba da radi, budite prisutni prvih nekoliko puta - dok ne budete sasvim sigurni da je tu veštinu uspešno savladalo, a zatim mu kupanje prepustite kao čin njegove lične (a ne više vaše zajedničke) higijene i obaveze. 

Odrastanjem, dete pokazuje određen stepen nelagode i početnog stida. To nije zbog toga što se promenio vaš međusobni odnos, već zato što svakim danom upija sve više informacija, odnosno - sazreva. Zato, nikako nemojte da govorite:

• "Još si ti mali za to..." (za samostalno kupanje, na primer).
• "Nećeš valjda pred mamom da se stidiš...". Ne ulećite u zamku da vi nemate tajni. Dečje shvatanje sopstvenog polnog identiteta je osetljiv proces. Vaše dete više nije bespolna lutka, već sve više pripadnik svog pola.
•  Nemojte pogrdno ili podsmešljivo da nazivate njegove lične, odnosno intimne delove tela (ako ste za te delove tela do sada imali neke "bebeće" nadimke, ovo je pravo vreme da ih zaboravite).

Devojčice i mame

Devojčice pred ulaskom u pubertet često pokazuju pojačano interesovanje za sopstveno telo. Podrška mame, odnosno upućivanje ćerke u tajne ženstvenosti je od ogromnog značaja. Na primer,  ukoliko joj mama objasni sve što je vezano za menstruacioni ciklus, pre nego što ga devojčica lično doživi - doživeće manji stres i lakše će se izboriti sa tom promenom. Na sličan način, mama treba da odgovara na sva pitanja u vezi seksualnosti, bez obzira što je do prvog seksualnog kontakta njene ćerke još uvek dalek put.

Sa druge strane - devojčice su, po pravilu, još od najranijeg uzrasta  usmeravane da «neguju» svoje emocije. Zato su u pubertetu mnogo više sklone introspekciji (samoposmatranju), kao i analitičkom posmatranju svog okruženja. Otuda, one već znaju mnoge tajne odraslog ženskog tela (kako izgleda, kako se menja, imaju informacije o porođaju i sličnim iskustvima - koje mogu da imaju samo žene). Zahvaljujući tome, mame ne moraju da "drže predavanja" svojim ćerkama i govore im nešto što one delimično već znaju. Dovoljno je da im budu podrška i da im na otvoren, pristupačan način pruže informacije koje im nedostaju.

Dečaci i tate

Dečacima se uvek skreće pažnja sa emocija - na događanja van njih samih, odnosno na spoljašnje manifestacije. Zato ulaskom u pubertet postaju zbunjeni: ne samo promenama koje doživljavaju, već i informacijama koje ne razumeju. Otuda istinita anegdota da su neki dečaci načuli kako će u pubertetu da im se promeni glas, a onda svake noći očekivali da se to dogodi...

Promene koje im se dešavaju, za dečake su velika nepoznanica. Između ostalog, zato što se o njima manje govori nego o promenama koje očekuju devojčice, ali i zbog toga što su tate «teži» sagovornici na tu osetljivu temu. Dečaku na ulasku u pubertet treba objasniti šta ga u tom periodu čeka, i to pre nego što promene počnu da se dešavaju. A to su: promena glasa, pojava malja, ubrzan rast... ali, i one «osetljivije», kao što su: mogućnost erekcije, spontane ejakulacije...

Pravovremenim i otvorenim razgovorom, vi pripremate sina na promene koje ga očekuju. Tako mu olakšavate odrastanje, a istovremeno učvršćujete vaš međusobni odnos.

U slučajevima kada razgovor mama sa ćerkom i tata sa sinom nije moguć (roditelji su razvedeni, na primer) - ove razgovore će obaviti onaj roditelj koji je prisutan u vaspitavanju deteta (uglavnom je to mama).

Razlike između polova

Pokazivanje sopstvenog nagog tela je preporučljivo u okviru istog pola, odnosno: mame i ćerke, tate i sinovi. Naime, kada devojčica u pubertetu vidi svog nagog oca, ili sin majku - oni će ih gledati na drugačiji način nego kada su bili mali. S obzirom da su najčešće reakcije na promene koje im se dešavaju u pubertetu - strah i zbunjenost, očigledan primer razlika suprotnog pola će dodatno da ih optereti.

Doduše, postoje izuzetno retki slučajevi takvih porodičnih odnosa kada roditelji insistiraju da je nagost tela potpuno prirodna pojava i da nema razloga da je sakrivaju, bez obzira u kom je dobu njihovo dete. Međutim, niko i ne osporava da je nagost tela prirodna, baš kao što je to i seksualni kontakt. Podrazumeva se da nema razloga za stid pred našim potrebama, instinktima, željama... već samo da takva naša ponašanja mogu da imaju negativan uticaj na decu kada su ona u osetljivoj životnoj fazi. I to upravo u onoj kada se gradi njihova slika o sebi, razvija puna svest o njihovom polnom identitetu, i kada postepeno postaju odrasle osobe.

Obazrivost pred pubertet

Pred ulaskom u pubertet, budite posebno obazrivi - jer su to, po mnogo čemu, ključne godine za dete. Idealno je da o promenama u pubertetu mame razgovaraju sa ćerkama, a tate sa sinovima. Razumevanje istog pola ih čini delom istog tima.

Stid kao trajno vlasništvo

Pravilan odnos prema sebi i pozitivno razvijen polni identitet vašeg deteta - kada je jednom formiran, ostaje kao "trajno vlasništvo". U odraslom dobu, gotovo ga je nemoguće menjati. Ukoliko vaše dete pokazuje početne simptome stida, pomozite mu da ih prevaziđe. Umesto da sve što ga zbunjuje u vezi sopstvenog tela "gura pod tepih", pružite mu informacije koje su neophodne da sebe prihvati takvo kakvo jeste. Ne zaboravite da je formiranje polnog identiteta proces, ali da na taj razvoj presudno utiče vaš lični stav i porodično okruženje.

Jelena Holcer, pedagog