- Poteškoće sa sluhom kod dece često se vide kroz ponašanje, koncentraciju i komunikaciju, pa ih odrasli lako pripišu nepažnji.
- Znaci su ignorisanje, stalno traženje da se ponovi rečeno, pojačavanje zvuka i veća teškoća u buci nego u razgovoru jedan na jedan.
Poteškoće sa sluhom kod dece mogu se ispoljiti kroz promene u ponašanju, probleme sa koncentracijom ili poteškoće u komunikaciji, upozoravaju audiolozi. Zbog toga se rani znaci često pogrešno pripisuju nepažnji, umesto da se prepozna mogući problem sa sluhom.
Lekari pozivaju roditelje i učitelje da ne donose prebrze zaključke o deci koja deluju odsutno, sanjare ili ne prate uputstva. Posebno je važno obratiti pažnju ako se takvo ponašanje ponavlja i kod kuće i u školi.
Kler Sneling, audiološkinja i suvlasnica centra The Hearing Centres, objašnjava da se problemi sa sluhom češće otkrivaju analizom komunikacije i ponašanja nego kroz direktne dečje pritužbe.
"Deca retko kažu odraslima da ne čuju dobro jer mnoga od njih ni ne shvataju da nešto nije u redu. Misle da svi čuju na isti način, pa se poteškoće ispoljavaju kroz promene u ponašanju, koncentraciji ili pad samopouzdanja", navodi Snelling.
"Kada se dete trudi da jasno čuje, posebno u bučnom okruženju poput učionice, često razvija sopstvene kompenzacione mehanizme. Nažalost, te strategije se ponekad mogu protumačiti kao nepažnja ili problematično ponašanje, dok je stvarni uzrok zapravo oštećenje sluha", dodaje ona.
Kako piše Parents News, upravo zato roditelji i učitelji treba da obrate pažnju na promene u ponašanju i komunikaciji deteta koje bi mogle ukazivati na poteškoće sa sluhom.
Ignorisanje
Jedna od najčešćih zamerki roditelja jeste da ih . Iako se deca ponekad udube u igru, ako dete redovno ne reaguje kada ga pozovete iz druge prostorije ili odgovara tek kada mu se obratite licem u lice, trebalo bi proveriti sluh.
Nedostatak koncentracije
Dete koje propusti deo učiteljevih uputstava može se brzo izgubiti u nastavi. Posmatraču to može izgledati kao nedostatak koncentracije, a dete zapravo samo pokušava da shvati šta se dešava i nadoknadi propuštene informacije.
Fokus
Deca se često nesvesno oslanjaju na vizuelne znakove kako bi sebi olakšala komunikaciju. Mogu se intenzivno fokusirati na učiteljeva usta ili posmatrati lice roditelja dok govori, jer im to pomaže da povežu delove govora koje slabije čuju.
Razlika u ponašanju
Ponekad dete deluje potpuno uključeno u razgovor jedan na jedan, ali ima velike poteškoće tokom grupnih aktivnosti ili u buci školskog hodnika. Ta razlika u ponašanju u tihom i bučnom okruženju često je važan pokazatelj.
Ponavljanje
Iako je prirodno da deca postavljaju pitanja, stalno ponavljanje "šta?" ili nerazumevanje uputstava zahtevaju pažnju. To je posebno važno ako se događa u različitim situacijama i ako detetu istu stvar treba objašnjavati više puta.
Pojačavanje zvuka
Jedan od prvih znakova koje porodica primeti jeste stalno pojačavanje televizora, tableta ili drugih uređaja. Roditelji se često nađu u situaciji da smanjuju jačinu zvuka, a dete ga odmah potom ponovo pojača na nivo koji je drugima preglasan.
Mentalni napor
Povećani mentalni napor potreban za praćenje razgovora može dovesti do umora, frustracije ili povlačenja, posebno nakon dana provedenog u školi. Neka deca zbog toga postaju tiša u društvu, dok druga mogu biti razdražljiva jer im komunikacija predstavlja preveliki napor.
Kada i kako reagovati?
Kler Sneling ističe da bi odrasli trebalo da traže obrasce koji se ponavljaju i kod kuće i u školi, a ne da donose zaključke na osnovu pojedinačnih situacija.
"Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da dete slabije čuje. Deca mogu biti umorna, rasejana ili preopterećena iz mnogo razloga. Ključno je uočiti da li se više takvih ponašanja pojavljuje dosledno i da li roditelji i učitelji primećuju isti obrazac u različitim okruženjima", kaže ona.
"Ako dete često pogrešno razume govor, teško se snalazi u buci, stalno traži da ponovite ono što ste rekli ili pokazuje vidljivu promenu u komunikaciji, razmislite o proveri sluha umesto da odmah pretpostavite da je reč o problemu u ponašanju", predlaže Sneling.
Testiranje sluha može otkriti problem ili potvrditi da je sa sluhom sve u redu. Rana dijagnoza je ključna jer pomaže roditeljima i učiteljima da razumeju kako da na najbolji način podrže detetovo učenje, komunikaciju i samopouzdanje.
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Index/Yumama